Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MOSmrt tri člana porodice Đokić, iz Aleksinca, koji su pronađeni u subotu 2. oktobra, nakon što su poslednji put viđeni 26. septembra uveče, izaziva prilično uznemirenje javnosti, ali i različite spekulacije o načinu na koji su umrli, potencijalnim motivima i izvršiocima.
Sve je više nepotvrđenih informacije i pretpostavki koje iznosi ne samo laička javnost i mediji, već i policijski funkcioneri.
Za sada je izvesno da su tela porodice Đokić – supružnika Gorana (57) i Gordane (56), te njihove ćerke Lidije (25), pronađena u ataru aleksinačkog sela Moravac i da su bila spaljena i zakopana, a da je njihov, takođe spaljeni „folksvagen pasat“ pronađen desetak kilometara dalje, u selu Tešica. Iz Zavoda za sudsku medicinu juče je saopšteno da je obdukcijom utvrđeno da su oni ubijeni iz vatrenog oružja, a potom spaljeni. Đokići su poslednji put viđeni 26. septembra uveče u selu Žitkovac, gde su bili u poseti Goranovoj majci, trag im se gubi u toku noći, a njihov nestanak prijavljen je 28. septembra uveče.
Direktor policije Vladimir Rebić je kazao novinarima da je porodica Đokić ubijena, da je „smrt nastupila 27. septembra između 00:24 i 2:05 časova“ i da je ubica imao „najmanje 70 minuta da izvrši ovaj zločin i pokuša da prikrije tragove“. On je kazao da je zločin izvršila jedna ili više osoba, da je „očigledno bio dobro pripremljen, jer je izvršilac poneo benzin da spali žrtve i vozilo“ i da je „moguće da je već napustio Srbiju“. Zločin je „bez ikakve sumnje motivisan koristoljubljem“.
Komandant Žandarmerije Dejan Luković je, međutim, juče kazao da, sudeći po načinu izvršenja, koristoljublje ne mora biti jedini motiv ovog zločina, već bi „to mogla da bude i preljuba“. On je ponovio da je zločin dobro isplanirani, ali je rekao da ga je „najverovatnije izvršilo više ljudi“. Otkrio je da su mobilni telefoni oca i ćerke istovremeno isključeni i da „još nisu pronađeni“.
U objavljivanju detalja vezanih za rasvetljavanje ove otmice i trostrukog ubistva „utrkuju“ se i mediji, pozivajući se uglavnom na nezvanične izvore. Prema navodima nekih od njih, saslušano je desetak osoba i „svi su prošli poligraf“, „obavljeno je veštačenje automobila i pronađen je jedan dokaz“, a „niko od žitelja sela Moravac nije čuo pucnjavu“. U zapaljenom automobilu navodno je nedostajao rezervni točak, u kojem je Goran „najverovatnije držao novac“. Goran je, tvrde dalje, „davao novac na kamatu“, a njegova menjačnica u Aleksincu nekoliko puta je pljačkana.
– Izvesno je da izjava direktora policije Rebića predstavlja lošu interpretaciju informacija koje je dobio, a pritom je preuranjena i suvišna. Uostalom, najviši policijski nivo koji treba da daje izjave je načelnik Policijske uprave Niš, koja je odgovorna za stanje bezbednosti na području na kojem se dogodilo ovo krivično delo. Poseban problem je što svako saopštavanje informacija i davanje mišljenja u ovoj fazi istrage predstavlja signal i uputstvo izvršiocima šta bi trebalo da rade kako bi izbegli odgovornost. Jer, ne treba zaboraviti, policija „hvata“ na greškama – kaže za Danas Goran Barun, nekadašnji zamenik načelnika Policijske uprave Niš, i navodi da veruje da bi mediji trebalo da pokažu odgovornost i da se uzdrže od objavljivanja različitih informacija i pretpostavki koje pomažu da se izvršioci krivičnih dela „izvuku“.
– Za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. Krivičnog zakonika predviđena je kazna zatvora od deset godina do doživotne. Ovaj član reguliše ubistvo iz koristoljublja i umišljajno ubistvo više osoba, a prema zvaničnim podacima u izjavama, u slučaju porodice Đokić reč je o tome, kaže za naš list niški advokat Milan Jovanović. On dodaje da su otmica porodice i prikrivanje tragova krivičnog dela otežavajuće okolnosti, ali da je „najteža okolnost ovog izvršenja ubistvo cele jedne porodice, u okviru koje i osobe od 25 godina“.
Stanojković: Monstruozne zločine izvršavaju i duševno zdravi
– Ne mogu da govorim o konkretnom slučaju, jer nemamo dovoljno informacija, ali načelno se može reći da najmonstruoznije zločine ne izvršavaju samo duševno bolesni ljudi, već i oni koji su u užem smislu duševno zdravi, odnosno nemaju psihozu. Oni nemaju duševno oboljenje u užem smislu, ali imaju poremećaj ličnosti, što se nekada zvalo – psihopatologija. Nažalost, ljudsko biće može sve, videli smo to i kroz istoriju, kaže za Danas direktor Specijalne psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici Milan Stanojković, inače neuropsihijatar sa subspecijalizacijom iz sudske psihijatrije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
