Izlazom iz krize ponovo na evropski kurs

Dogovor koji su postigli predstavnici političkih stranaka u Bosni i Hercegovini, njegovim sprovođenjem u Savjetu ministara i Parlamentu BIH, ova zemlja izlazi iz političke krize i vraća se na evropski kurs. Da je tako, potvrđuje i dolazak evropskog komesara za proširenje Oli Rena u BIH, kao i najavljeno parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Mnogi se nadaju da su ovakvim potezima političari BIH definitivno riješili sve dileme za budućnost ove zemlje i demantovali pesimistička predviđanja o sudbini BIH. Stavljanjem tačke na priču o krizi u BIH, kreće se ka hitnom izboru novog Savjeta ministara i opet i iznova dogovorima o reformama.

Lajčak i Ren: Lideri BIH pokazali spremnost da krenu ka EU

Evropski komesar za proširenje Oli Ren i visoki predstavnik u BIH Miroslav Lajčak ocenili su da su lideri BIH pokazali spremnost da postignu sporazume i krenu dalje na putu ka EU. Lajčak i Ren su pozdravili odluku Saveta ministara da usvoji Mostarsku deklaraciju i Akcioni plan o reformi policije, koji sadrže precizne rokove i obaveze, saopšteno je juče iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR). „Politička debata u BIH ulazi u novu fazu. Političari su pokazali vođstvo i spremnost da postignu kompromis u korist svih građana. To je pohvalno i verujem da će EU uvideti ovu novu političku dinamiku“, ocenio je Lajčak, navodi se u saopštenju iz OHR-a. Lajčak i Ren su pozvali političare, Savet ministara i Parlament da nastave napredak kako bi osigurali da BIH ide u korak sa susedima ka EU. Savet ministara BIH podržao je Deklaraciju o reformi policije.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren doputovao je juče u Sarajevo, gdje se sastao sa članovina Predsjedništva BIH, predsjedavajućim Savjeta ministara Nikolom Špirićem, te liderima političkih stranaka koji su potpisali Mostarsku deklaraciju. Očekuje se da će Špirić i komesar za proširenje EU Oli Ren već danas u Sarajevu parafirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Parafiranjem Sporazuma BIH neće dobiti pristup novim fondovima, ali će ući na evropsko tržište i privući nove investicije koje će obezbijediti proizvodnju za izvoz. Prema ocjeni stručnjaka za evropska pitanja u BIH, parafiranje sporazuma je samo jedan korak ka potpisivanju i najvažnije je da reformski procesi budu nastavljeni, prije svega reforma policije. Prema njihovim pojašnjenjima, Sporazum će, nakon potpisivanja, biti na snazi nekoliko godina, a tokom tog perioda BIH treba preuzeti 1.200 evropskih procedura i uredbi. Nakon parafiranja potpisuje se i privremeni sporazum koji odmah stupa na snagu, a on definiše pitanja trgovine, transporta i još nekih oblasti. Nakon potpisivanja Sporazuma neophodno je uspostaviti niz institucija koje omogućavaju cjelovitu primjenu sporazuma.

Savet ministara BIH podržao Deklaraciju o reformi policije

Savet ministara BIH podržao je juče Deklaraciju o preuzimanju obaveza za sprovođenje reforme policije u BIH, kako bi BIH parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Savet ministara je juče usvojio i Akcioni plan sprovođenja „Mostarske deklaracije“, kojom su se politički lideri u oktobru obavezali da će reformisati policiju u skladu sa evropskim principima. Predstavnici Vlade BIH su predložili Predsedništvu BIH da ovlasti predsedavajućeg u ostavci Nikolu Špirića da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Komesar EU za proširenje Oli Ren boravio je u Sarajevu, a prema najavama on je sinoć, nakon razgovora sa najvišim zvaničnicima u BIH, trebalo da da ocenu dokle je BIH stigla u procesu ispunjavanja uslova za parafiranje Sporazuma.

Predsjednik Vlade RS Milorad Dodik i pored zadovoljstva što su primjedbe Republike Srpske imale uticaja na korekcije odluka visokog predstavnika Miroslava Lajčaka, a koje se ogledaju u usvajanju novog poslovnika o radu parlamenta BIH, zamjerio je Lajčaku na izjavi da „BIH ne može u Evropu sa Dejtonskim ustavom“.
Naglašavajući da Lajčak nije rekao ništa novo, Dodik je pak podsjetio da je „sadašnji ustav donesen kao sastavni dio mirovnog sporazuma, te da se slaže da se u EU mora ući sa demokratskim ustavom, ali da to ne znači da sadržaj tog ustava ne može biti usvojen demokratskim putem“.