Izleglo se čak sedam ptića orlova krstaša, najugroženije vrste ptica u Srbiji

Od osam zabeleženih parova, koje je DZPPS pratilo tokom ove sezone gnežđenja, četiri para su uspešno izvela sedam mladih, navedeno je u saopštenju.

Podseća se da je 2016. godine postojao samo jedan gnezdeći par, sve do proleća 2020. kad su se na severu Banata pridružila još dva, a takva brojnost se održala do 2022. kada je zabeleženo pet parova, dok je ove godine brojnost porasla na osam parova, što je, kako je istaknuto, novi rekord u oporavku ove vrste.

Dodaje se i da treba imati u vidu i određen broj mladih, još uvek nezrelih jedinki koji kruže nad Vojvodinom, a za koje se u narednim godinama može očekivati da se upare i ostave potomstvo.

Parovi čije gnežđenje ove godine nije bilo uspešno su uglavnom mladi i nedovoljno iskusni, te su usled uznemiravanja ljudskom aktivnošću napustili svoja gnezda za koja su odabrali previše prometne lokacije pored staza, naveli su iz DZPPS.

Ukazali su da veliki problem predstavlja i nedostatak dovoljno velikog i snažnog drveća, sposobnog da izdrži masivno gnezdo ovih grabljivica, što potvrđuje i jedno obrušeno gnezdo, jer većina krstaša postavlja sada svoja gnezda na klonskim topolama koje nisu stabilne poput nedostajućih hrastova, brestova, jasenova, prirodnih belih topola.

Jedno od najvlažnijih proleća, sa čestim i obilnim padavinama, jednako je otežalo gnežđenje krstašima kao i terenski rad timu više od 20 ornitologa koji su stalno ili povremeno obilazili krstaše.

Svi novoformirani parovi nalaze se na potezu od Novog Kneževca do Novog Bečeja, duž Tise, gde su pronašli odgovarajući količinu hrane: tekunice, hrčkove, gačce, golubove, sive vrane, oporavljenu populaciju zečeva, a u nekoliko gnezda primećne su i lasice, objavilo je DZPPS.

Među iskusnijim i uspešnim parovima, tri imaju po dva mladunca u svojim gnezdima.

Bora i Eržika, kako su nazvani krstaši iz jedinog preostalog para 2016. godine, mada su položili tri jaja, ove sezone uspešno su izveli jednog mladunca koji je obeležen metalnim i plastičnim prstenovima kao i satelitskom telemetrijom za praćenje, saopštilo je DZPPS.

Nakon što je na osnovu veličine utvrđeno da je u pitanju mužjak, dobio je i ime Joca, po autoru emisije „Sasvim prirodno“, Jovanu Memedoviću, koji je sa svojim timom u kontinuitetu ispratio i kamerom zabeležio ovu gnezdeću sezonu.

Istaknuto je i da je „nerazumevanjem Ministarstva za zaštitu životne sredine o značaju ove vrste, DZPPS dobilo dozvolu za postavljanje svega jednog telemetrijskog odašiljača, umesto tri, koliko je bilo planirano“.

„Ovakvom odlukom, ornitolozi, ali i najšira javnost koja prepoznaje i podržava napore za očuvanje ove vrste, ostaju uskraćeni za najvažnije informacije o lokacijama gde se ove ptice kreću, hrane i odmaraju, a ukoliko iz određenog razloga budu u opasnosti neće postojati mogućnost da im se adekvatno pomogne“, navedeno je u saopštenju.

Iz DZPPS su naglasili da je oporavak ove vrste izuzetno važan.

„Pre svega sa stanovišta očuvanja biodiverziteta, ali i kao dokaz da svi napori koje smo ulagali prethodnih godina, zajedno sa brojnim partnerskim organizacijama i institucijama, daju pozitivne rezultate. Drugačiji odnos prema prirodnim vrednostima, njihova zaštita i oporavak su ne samo neophodni, već su i mogući. Krstaši su dokaz“, kazao je izvršni direktor DZPPS Milan Ružić.

Ocenio je i da je podrška najšire javnosti u kampanji „Za naše krstaše“ bila dobra i da je na taj način više od 440 građana svojim donacijama pomoglo da se sakupi više od milion dinara što je upotrebljeno za ovogodišnje aktivnosti praćenja, zaštite i obeležavanja krstaša.

Ružić je naveo da problem predstavlja i nedovoljna i neadekvatna pošumljenost, a „u Vojvodini i pomama za izgradnjom vetroparkova i solarnih elektrana na prostorima koji bi morali biti zaštićeni“.

Ukazano je i da negativan primer već postoji u Bugarskoj gde je ovakva nepromišljena gradnja uništila hiljadugodišnje pašnjake i postojeći biodiverzitet na njima.

Zato su, naveo je, važni podaci o tome gde se krstaši kreću, koja područja moraju ostati netaknuta, a to je onda višestruk benefit za čitav živi svet.

„Zbog toga je plan da do kraja godine sumiramo i u preglednoj studiji nadležnim institucijama i javnosti predstavimo koja područja i na koji način treba zaštititi. Moći ćemo da budemo mirni tek kad populacija krstaša bude brojala, kao nekada, 30-ak parova i kada ih budemo vratili na njihova stara staništa – u Deliblatsku peščaru i na Frušku goru“, rekao je Ružić.