Izložba Jelene Jaćimović o Srebrenici u CZKD-u

“Ova izložba je jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava”, ukazuju organizatori.

Inspiracija autorke je priča Amre Begić Fazlić, žene koja je preživela genocid u Srebrenici i koja radi u Memorijalnom centru Potočari, čiji su otac i deda ubijeni u julu 1995. godine.

Njena priča o snu u kome traži kosti svoga oca, o bebi Fatimi, najboljem drugu, komšijama, porodici, naviknutosti na smrt, ocu i Srebrenici je jedna od mnogih ličnih iskustava koja se moraju saslušati i nikad ne zaboraviti.

Izložba se bavi prikazom ličnih priča kroz autorkinu analizu iz arhiva sudskih dokumenata, video materijala, fotografija, kao i priča koje Memorijalni centar Srebrenica, kao i mnogi mediji i dalje beleže.

Cilj je preneti priče i iskustva žrtava, preživelih i njihovih porodica kroz ilustracije koje se ne bave počiniocima i krivcima.

“Nasleđa ratova su i dalje prisutna u postjugoslovenskim društvima. Početkom 2000-ih, postjugoslovenske države bar formalno su se obavezale tranzicionoj pravdi.

Međutim, skoro dvadeset godina otkako su se ratovi okončali, šanse za tranzicionu pravdu i pomirenje su još manje. Političari i političarke, mediji i javni diskursi otvoreno promovišu revizionistički i nacionalistički diskurs koji glorifikuje sopstvenu naciju dok kriminalizuje druge. Rezultat toga je i neznanje kod šire populacije o sistematskim kršenjima ljudskih prava počinjenih tokom ratova kao i o manipulisanoj i selektivnoj prirodi dominantnih narativa. Genocid u Srebrenici je u Srbiji najistaknutiji primer tog revizionizma”, ukazuju organizatori.

Na sajtu archiwar.com šira javnost će imati priliku da pogleda radove, pročita priče o istim, ali i da doprinese širenju svesti kroz bilo kakav vid stvaralaštva koji bi na sajtu nakon izložbe bio objavljivan.

To važi najviše za umetnike/ce i pojedince/pojedinke/grupe koji i sami/e žele da stvaraju nešto slično i da nastave tamo gde je projekat ArchiWar započet.

Plan je da platforma raste u održiv medijum koja će na digitalni i interaktivni način predstavljati različite sadržaje vezane za oružane sukobe devedesetih godina i istovremeno pružiti prostor za delovanje pojedincima i pojedinkama.

Izložba je nastala uz podršku Rekonstrukcije ženskog fonda kroz program Specijalni fokus.