Izložba o ustaškoj bolnici u Jasenovcu u autentičnim objektima od 7. septembra

Izložba je rađena u saradnji Muzeja žrtava genocida sa Odborom za Jasenovac Srpske pravoslavne crkve (SPC) u čijem su vlasništvu autentični objekti ustaške bolnice i apoteke gde su ustaške vojnike, njihove porodice, ali i logoraše lečili zatočeni lekari.

Na izložbi će biti prikazani istorijat logora i bolnice, 41 biografija lekara zaposlenih u bolnici i pet svedočanstava sa fotografijama, kao i dve dopisne karte zatvorenika sa članovima porodica.

Kako je rekao jedan od autora izložbe Nikola Radosavljević, ovo je početak stalne postavke koja će biti dograđivana i biće multifunkcionalni objekat za naučnike i istraživače, ali i sve one koji se bave ovom temom.

„Retkost je da istraživači imaju mogućnost za rad u autentičnim objektima“, rekao je Radosavljević.

Bolnica je formirana početkom novembra 1942. godine u ograđenom delu kuća, radionica, štala i drugih pomoćnih objekata tri srpske porodice Trivunčić, Klincov i Mačkić.

Objekti porodice Trivunčić korišćeni su za smeštaj bolesnika i operacionu salu, a u kući Klincova bili su ambulanta za prijem bolesnika, soba sa rendgenom, zubna ambulanta i privatna ordinacija likvidiranog direktora bolnice jevrejskog porekla.

Kovačka radionica pored kuće Klincova preuređena je u apoteku sa laboratorijom i skladištem farmaceutskih materijala, dok je u dvorištu iza njihove kuće bila bolnička kuhinja, a preuređena štala je bila zatvor za lekare i drugo bolničko osoblje.

U kući Laze Mačkića naspram kuće Klincova, nalazili su se tuševi i parni kotlovi koje su koristili ustaški vojnici za dezinfekcju, a moguće je da su se koristili i za potrebe bolnice.

Autorka izložbe Aleksandra Mišić navela je da se bolnica dodatno širila namenskom gradnjom, kao i da je bila dopunjavana i prepravljana, a da je na to uticala, pored epidemija zaraznih bolesti, i bitka na Kozari u jesen 1942. godine.

„Bolnica je značajna pre svega iz razloga što je bila mesto veze između zatočenika u logoru i spoljnog sveta, odnosno između civila koji su stanovnici Jasenovca i zatvorenika. To je bilo mesto gde su se prenosile informacije o tome šta se dešava u logoru i tome kako napreduje otpor spolja. O tome svedoči i likvidacija celokupnog osoblja 1944. nakon što je otkriveno da je doktor Milan Bošković, koji je od zatvorenika napredovao do ustaškog čina, delio informacije zatvorenicima u logoru“, navela je autorka izložbe.

Iz te bolnice, rat je preživelo petoro lekara, dva stomatologa, dva studenta medicine i deset pomoćnih radnika.