Izložba povodom Svetskog dana borbe protiv limfoma

Nakon dugogodišnjeg iskustva kroz volonterski rad u Udruženju, postali smo svesni da postoje pacijenti koji bi želeli čuti priču pacijenata koji su prošli ili prolaze kroz bolest. Iako su naši životi različiti, put ka izlečenju uvek se sastoji od sličnih delova. Zahvaljujući pacijentima koji su podelili svoje priče sa nama, nastala je izložba „LIMFOM: JEDNO IME, MNOGO LICA“, stoji u saopštenju Udruženja LIPA.

Predstavljanjem ove izložbe na Cvetnom trgu, nadamo se da ćemo pružiti nadu pacijentima, podići svest o limfomu i problemima sa kojima se suočavaju pacijenti i njihove porodice i podstaći promene u društvu, kako bismo dobili podršku i razumevanje koje zaslužujemo.

Ovim malim korakom želimo da podržimo i osnažimo naše pacijente ali opštu javnost, ukazujući na važnost ranijeg prepoznavanja simptoma, pravovremeno javljanje lekaru, ali i neophodnosti primene adekvatne terapije u pravo vreme, kako bi pacijenti imali kvalitetniji i produktivniji život, kaže Maja Kocić, predsednica Udruženja.

Limfomi predstavljaju najčešći tip hematoloških maligniteta kako u svetu tako i kod nas. Postoje dve osnovne grupe, Hodgkin (HL) i Non-hodgkin limfomi (NHL) a 9 od 10 limfoma čine NHL.Postoji, preko 80 različitih podtipova, neki su izuzetno agresivni, dok su neki spororastući, indolentni.  Difuzni B-krupnoćelijski limfom (DBKL) je najčešći oblik NHL limfoma, agresivnog je tipa i čini približno 30% svih slučajeva NHL.

U Srbiji se prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut svake godine dijagnostikuje oko 1.200 pacijenata sa limfomom, 350 DBKL pacijenata, a blizu 200 DBKL pacijenata premine od posledica ove bolesti.

Trenutnim terapijskim standardom veliki procenat pacijenata relapsira ili je refraktorno na prvu liniju lečenja, bez obziira na podtip.

Nakon relapsa ili ukoliko se radi o inicijalno refraktarnoj bolesti, terapijske opcije za lečenje ovih pacijenata su izuzetno limitirane sa ograničenom efikasnošću.

Jedan od terapijskih ciljeva u prvoj liniji lečenja limfoma predstavlja smanjenje rizika od progresije bolesti kao i smanjenje procenta primarno refraktornih pacijenata, što posledično smanjuje mogućnost lošijih ishoda lečenja pacijenata u narednim linijama lečenja.

S tim u vezi, različiti podtipovi limfoma, pre svega agresivnije forme bolesti, zahtevaju najefikasniju terapijsku opciju u svim linijama lečenja, a naročito u prvoj liniji, kada su najveće šanse da se spreči pojava relapsa bolesti i očuva kvalitet života.