Izložba skulptura „Karike“ u Kučevu

Izložbu je otvorila istoričar umetnosti Ljiljana Jović koja je istakla da odjednom, niotkuda pojavio se interes za davno zaboravljeno vreme, na distanci što pliva između šest i osam hiljada godina, na prelazu iz paleolita u neolit, i ne samo interes već i visoka realizacija, radi koje drugi prolaze dugoročne i naporne škole. Osnovne forme zasnovane na vinčanskoj plastici autor je bogato upotpunio srpskim folklornim motivima različitih epoha.

Svoj poriv da umetnički obradi teme upravo iz nacionalne mitologije, kao i ličnu potrebu za njenom popularizacijom, Petronijević najkraće objašnjava da je nedopustivo da naša deca moraju da izučavaju tuđe mitologije, a da pri tome o svojoj slovenskoj, o svojim korenima, nemaju bar osnovno predznanje. -Kult plodnosti starih civilizacija svojim čistim formama, uklesanim linijama simbola,zaokružuju priču u trajanju. Sugestivnost i ekspresivnost prvog opažajnog trenutka ne gubi snagu ni u drugom promatranju. Nedoumica raste, što više ponirete i zagledate, da su to dela autodidakta. Tada shvatite da je to Božja promisao. Za ovo što radim nominovan sam za nagradu grada Beograda u polju umetnosti, a dobitnik sam i prve nagrade u kategoriji skulptura na takmičenju „Art on Kal“ u kome su učestvovali umetnici iz celog sveta, zbog čega sam jako srećan“, kaže autor Jovan Petronijević koji je rođen 1956. godine Beogradu, a tek po odlasku u penziju otkrio je svoj talenat za vajarstvo.

Tema njegovog umetničkog rada je slovenska i srpska mitologija, tačnije mitološka bića i životinje iz tog perioda… Do sada je imao nekoliko zapaženih grupnih i samostalnih izložbi, od kojih je svakako najznačajnija ona priređena u Manakovoj kući u Beogradu.