Izložba U IME NARODA i svakodnevni život – veze između revizionizma i privatizacije

Izložba U IME NARODA i svakodnevni život – veze između revizionizma i privatizacije

Većina ljudi bi pitala: „Šta imamo mi, koji se svakoga dana borimo za parče hleba, krov nad glavom i školovanje dece, sa javnom polemikom oko izložbe U IME NARODA? To je sukob među istoričarima koji nema nikakve veze sa nama!“
Cilj ove diskusije je da dovedemo u vezu baš današnju situaciju članova društva u Srbiji, tj. ekonomsko ropstvo i ropstvo u mišljenju, sa ideologijom revizionizma. Diskusija o „istorijskoj istini“ ili laži u toj izložbi ne objašnjava dovoljno politički cilj kom teži revizionizam, a to je prenošenje društvenog kapitala – novca, imovine, znanja i kulture – u privatne ruke, kroz klasno raslojavanje društva u kom „se zna“, po ekspertskoj politici i politici „naših“, ko ima pravo na govor, autorstvo i upravljanje. Ova politika mora po svaku cenu da izbriše radnika kao politički pojam i subjekt emancipacije, i da radnika svede na „radnička prava“, to jest na mere milosti vlasnika kapitala prema svojim robovima. Već petnaest godina smo svedoci ovog procesa, koji je danas najvidljiviji u diskusiji koja se vodi o Zakonu o radu, stečaju i privatizaciji.
Tu politiku su vodile takozvane demokratske snage u Srbiji trgujući ljudima, stavljajući radnike imenom i prezimenom u kupoprodajne ugovore u procesu restrukturiranja, u sklopu privatizacije koje je već pretvorila društvenu svojinu u državni kapital. Ali, kao što „se zna“, ljudska prava imaju prvu i drugu generaciju, a socio-ekonomska prava, uključujući i radnička, spadaju u drugi red. Tako „se zna“ ko može da bude narodni neprijatelj, građanski neposlušnik i disident, kao što se zna da glad, politička represija po ekonomskoj osnovi i brisanje većine članova društva „nisu o glavu“ nikad ne dolaze na dnevni red profesionalnih branilaca ljudskih prava. Tako su izbrisane ozbiljne samoorganizovane borbe koje su na ulicama i u sudnicama vodili radnici za društveno vlasništvo i upravljanje, čak i borbe malih akcionara za radničku privatnu svojinu i pravo na upravljanje po tom osnovu. Režimski i nezavisni mediji su ih diskvalifikovali kao politički beznačajne, jedni kao nedovoljno „nacionalne“, drugi kao nedovoljno „anti-nacionalističke“.
Ideologija revizionizma, koja na ovim prostorima ima isključivo nacionalističko-konzervativni i nacionalističko-liberalni oblik, podržana je sa zapada, naročito evropskom ideologijom pomirenja koja je stavila nacizam i komunizam u isti koš i sakrila ideološke i praktične razlike između njih – da bi izbrisala bilo koju mogućnost da se stvori i nastavi ideologija van neoliberalizma.
Uvodničari/ke: Nada Sekulić, Nada Novaković, Marija Obradović, Ljiljana Latinović, Aleksandar Sekulović, Tamara Đorđević
oderator: Noa Treister

Čas istorije

U znak podrške generalnom štrajku i radničkom protestu najavljenom za 17. jul, na Času istorije toga dana nećemo čitati obraćanja institucijama kao što smo prvobitno planirali, već ćemo ih predati u pisanoj formi.
Pozivamo sve zainteresovane za Čas istorije da se priključe protestu zakazanom za 11.00 časova na Trgu Nikole Pašića.
Čas istorije zakazan za petak 18. jul održaće se po planiranom programu.