Između apatije i protesta

Knjiga koju sam napisao u velikoj meri inspirisana je zapletom romana portugalskog nobelovca: izborni dan u maloj, demokratskoj zemlji, ali sa pretežno nezadovoljnim građanstvom. Dan odmiče, a odziv je nikakav. Pojavljuju se političari i u večernjim satima izlaze i birači. Najzad, otkriva se da je 70-80 odsto glasačkih listića nevažeće. Političari se pitaju, da li je to zavera… Odgovor se svodi na potpuno odsustvo poverenja u demokratiju – rekao je juče Ivan Krastev, predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji, na promociji knjige „S verom u nepoverenje“, koju je objavio Clio povodom desetogodišnjice Fonda za političku izuzetnost.

On je istakao da je odsustvo poverenja u demokratiju u današnjim društvima pitanje empatije, te da protest protiv poretka jeste politički izbor, ali da kao takav on mora biti i artikulisan.

– Nije dovoljno biti na ulici, potrebno je da to nekuda odvede. Smatram da je suština problema poverenja u političke vođe negde između apatije i radosti protesta – zaključio je Krastev. Prema njegovim rečima, demokratija je jedini sistem koji omogućava da se korektivno reaguje.

– Verujem da je deo moderne političke filozofije pitanje zašto su ljudi razočarani i apatični. Odgovor delimično pronalazim u rečima Karla Šmita, da su pobednici izgubili znatiželju – kaže autor.

Predsednica Fonda Sonja Liht napomenula je da je decenija rada ovog fonda kondenzovana u ovoj knjizi, dok je izdavač Zoran Hamović naglasio da knjiga ne nudi konačne odgovore, već postavlja ključna pitanja.

– Mi vapimo za odgovorima, a odgovornost je intelektualca da se neprekidno preispituje. On mora da aktivira sebe pre nego što očekuje akciju drugih. Nepoverenje je u stvari reakcija na veze među ljudima koje više nisu produktivne. Ova knjiga pruža razumni optimizam prema demokratiji – naglašava Hamović.