U žiži je sportske, i ne samo sportske javnosti Novog Pazara većnekoliko godina.
O Mensuru Memiću predsedniku Sportskog saveza Sandžaka od 2001. godine, a pre toga direktoru Sportskog saveza Novog Pazara, pričalo se i priča na svakom koraku. Posle lokalnih višestranačkih izbora juna prošle godine izgubio je vodeće funkcije u novopazarskom sportu. Oponenti su mu zamerali na svim potezima koje je povlačio. Označili su ga kao čoveka koji je novopazarski sport doveo do ruba provalije. Jedna od osnovnih zamerki njegovih protivnika bila je da je prešao granicu koja razdvaja sport od politike. Slovio je za najbližeg saradnika Sulejmana Ugljanina, što on i ne poriče. Bliski saradnici priznavali su mu stručnost i maksimalnu posvećenost poslu. On će reći da je u vreme njegovog dirigovanja sportom Novog Pazara ova institucija doživela renesansu. Ponosan je što je lično učestvovao u osnivanju sedam novih sportskih klubova u gradu. Posebno naglašava da je uspeo da godišnji budžet za sport podigne sa mizernih sedam, na trideset miliona dinara. Reći će da je samo grad Zrenjanin u to vreme imao veća izdvajanja za sport.
Iza njega je bogata igračka i sportska karijera. Bio je najbolji sportista Novog Pazara 1986. godine. Skoro dve decenije nosio je dres rukometnog kluba, u jednom periodu bio i kapiten tima. Po završetku igračkog veka i jedan od njegovih uspešnijih trenera. Izvesno vreme kao igračproveo je i u beogradskom Partizanu. U vreme njegovog predsednikovanja, kasnije i vođenja, odbojkaški klub stigao je na domak elite. Mensur Memićbio je, i još uvek je, nezaobilazna tema svih stručnih, čaršijskih i kafanskih razgovora. U Novom Pazaru kao da nema čoveka koji o njemu nije znao nešto što niko drugi ne zna.
Ne tako davno bili ste prvi čovek novopazarskog sporta. Na toj poziciji prilično dugo ste se održali. Sportska javnost više vas je osporavala nego hvalila. Čime ste trenutno okupirani?
– Za mesec dana braniću doktorsku disertaciju na Fakultetu za sport u Novom Pazaru. Nameravam da se u potpunosti posvetim poboljšanju uslova za rad i sportskih rezultata u Sandžaku, posebno u Novom Pazaru. Radiću na otklanjanju nagomilanih negativnosti u sferi sporta, a to je za posledicu imalo zanemarivanje rada u predškolskim, školskim i omladinskim selekcijama u gotovo svim sportskim granama. Pre svega, u Novom Pazaru preko je potrebno da dođe do pomirenja sportskih radnika. Niko mi se u prethodnih sedam meseci nije obratio za bilo kakav savet. Sadašnji sportski čelnici odnose se nemarno i negativno prema sportu. Na svakom koraku krivicu za sadašnje neuspehe pronalaze u periodu kada sam bio čelni sportski funkcioner u gradu. Nemaju dobar odnos prema sportskim veličinama grada ( Rifat Mujanović, Rifat Zilkić…). Njima i nizu drugih sportista negira se sve ono dobro što su uradili za ovdašnji sport, samo zato što su imali odličnu saradnju samnom. U sportu i politici, u Novog Pazara postoji podela na dva tabora. Kakve veze ima to što neko pripada suprotnoj političkoj opciji, a pri tom postiže vrhunske sportske rezultate?
Upravo vama i pripisuju „ogromne zasluge“ za podeljenost među sportistima i sportskim radnicima Novog Pazara. Na teret vam se stavljaju i mnoge nezakonite radnje?
– Bila je to najobičnija hajka vođena protiv mene. Ničega nezakonitog u mom radu nije bilo. Protiv mene nije podignuta niti jedna krivična prijava. Nijedan dinar namenjen za sport, u vreme mog mandata, nije utrošen nenamenski. Budimo realni, zar se vodeći ljudi BK ,“Mladost“ nisu nalazili na suprotnoj političkoj liniji? Sredstva potrebna za evropska i svetska juniorska prvenstva na kojima su učestvovali bokseri tog kluba dodeljena su iz institucije na čijem sam čelu bio ja. Prioritet su mi bili uspešni i talentovani sportisti. Moj stav je oduvek bio da materijalna sredstva pripadaju klubovima, a ne pojedincima iz klubova. Klubovi su ti koji određuju po dobijanju novca, gde i na šta će se sredstva utrošiti. Šta imamo danas? Sportski objekti se dodeljuju pojedincima iz određenih političkih partija.
Imate prilično zanimljivu tezu, po kojoj između politike i sporta stoji znak jednakosti?
– Prihvatio sam se aktivnije političke uloge da bih pomogao sportu grada. Ne zaboravite, ne tako davno odbojkaši su bili prvoligaši, a rukometaši za kratko vreme preskočili dva ranga. Svojevremeno, kada sam morao da biram između članstva u Julu, odnosno smenjivanja sa sportske funkcije opredelio sam se za SDA. Odgovorno tvrdim, na osnovu golemog iskustva, da između politike i sporta stoji znak jednakosti. Ko misli suprotno nije u pravu. Pametan čovek nikada neće tvrditi drugačije. Za vreme mog mandata obezbeđeni su osnovni životni uslovi, i to sve po slovu zakona, za najbolje novopazarske sportiste i sportske radnike (Azru Eminović, Rifata Zilkića, Rifata Mujanovića…). Da i politički nisam bio aktivan oni bi se i dalje potucali od nemila do nedraga, bez krova nad glavom.
Zameralo vam se i to što se iz budžeta namenjenog za sport previše izdvajalo za fudbal. Zbog toga su trpeli tzv. mali sportovi.
– Da to nije tačno najbolje primere sam većnaveo. Rezultati odbojkaša i rukometaša negiraju one koji ispredaju takve priče. Gde su danas biciklisti? O tim i još nekim donedavno uspešnim sportovima više niko i ne govori. Uvek sam se zalagao da se finansiranje fudbalskog kluba svede u normalu. Novac predviđen za fudbal svojevremeno je preraspoređivan na tzv. male sportove, zato je bilo rezultata u tim sportovima. Fudbal ima tradiciju u Novom Pazaru, i on ne sme da se ugasi. Za ovaj sport trenutno najbolje bi bilo da je klub u Srpskoj ligi. Kada ojača privreda, i kada se pojavi neki gigant koji će ubrizgati svežu krv klubu, tek tada se može razmišljati o najvišem rangu. Ovo obrazlažem time da svaki superligaš za predsednika ima multimilionera ili uspešnog privrednika. Novi Pazar jeste grad biznisa, ali ono što uspešni poslovni ljudi ulažu u sport više je nego skroman doprinos njegovom razvoju. Ovo što se danas dešava, dešavalo se i kada sam ja vodio sport grada. Nikoga ne optužujem, govorim realno. Sadašnji čelnici sportskih organizacija grada ne zaslužuju pozicije na kojima su. Vode sport, a nisu dorasli zadatku koji im je postavljen. Većina nije uspela da obezbedi normalne uslove za život svojoj porodici u proteklom periodu, kako onda od njih očekivati da mogu da pomognu sportu. Zbog Memića, i pored toga što me dugo nema na sportskim pozicijama, stopiraju se sredstva namenjena nekim klubovima. To se lako može proveriti. Ni trećina predviđenog novca namenjenog za neke klubove ne stiže na njihove račune. Finansiraju se klubovi koji nisu članovi Sportskog saveza ( šatkarski, golubarski, pojedini karate klubovi…). Statut Sportskog saveza nalaže da se finansira samo jedan klub u određenoj sportskoj grani. Radi se suprotno i svesno čini krivično delo. Kako je moguće da Sportski savez finansira omladinsku školu fudbala koja nije član saveza, većposluje u sastavu fudbalskog kluba. Mnogo je još nelogičnosti. Samokritičan sam kada je u pitanju dovršetak sportske dvorane. Da je građena za 800, kako je prvobitno planirano, a ne za 2.500 gledalaca odavno bi bila završena. Sa tom halom, kao i onom u okviru Osnovne škole „Desanka Maksimović“ krenuće i novopazarskom sportu. Naravno, pod uslovom da ga vode drugi ljudi.
Nedavno ste od MOK-a (Međunarodni olimpijski komitet) dobili plaketu za doprinos razvoju sporta?
– To je još jedan dokaz da te svuda više cene nego u svojoj sredini. Izuzetno sam ponosan na to priznanje, jer je stiglo od najznačajnije svetske sportske organizacije. Član sam srpske Asocijacije „Sport za Sve“, gde mi teče treći mandat. Punih deset godina sam u tom telu, trenutno i jedini stari član. U tom organu između ostalih nalaze se i Žarko Varajić, Velizar Đerić…
Vi ste jedan od inicijatora osnivanja Sportskog saveza Sandžaka. Šta se događa sa tom institucijom? Prošle godine nisu održane Sandžačke igre. Mislite li da su one direktno suprotstavljene MOSI ( Međuopštinske omladinske sportske igre) igrama?
– Došlo je samo do jednogodišnje pauze. Prošle godine nova vlast nije uspela da obezbedi sredstva za organizaciju igara. Ove godine igre će biti održane, i to u Novom Pazaru. Razgovor sa gradskim čelnicima još nije obavljen. Kad dostavimo plan i program igara očekujem da ćemo dobiti pozitivan odgovor. Grad bi trebalo da izdvoji određena sredstva, a deo će doći od Ministarstva za omladinu i sport, kao i od nekih nevladinih organizacija. Interes mora da postoji, jer se radi o najvećoj sportskoj amaterskoj manifestaciji u Srbiji. Uskoro će Sportski savez Sandžaka poslati zahtev Stalnoj konferenciji gradova koja rukovodi Mosi igrama, sa predlogom da dođe do ujedinjenja ovih igara. Naša zamisao je da se one ubuduće održavaju pod nazivom Međuopštinske omladinske Sandžačke sportske igre ( MOSSI ). Ako ne nađemo zajednički jezik onda će najverovatnije doći do preklapanja termina. U tom slučaju najbolje rešenje bi bilo da se jedno od takmičenja održi dva meseca kasnije, što je izvodljivo. Problemi koji su pratili organizaciju ova dva takmičenja pripadaju prošlosti. Kad može Goražde da putuje i nastupa u Višegradu, može i Sokolac doći u Novi Pazar, kao i Novi Pazar u Sokolac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
