Između želja i stvarnosti

Analitičari su već ocenili da je partija Grujevskog, uprkos autoritarnom stilu vodjenja politike i čestom ignorisanju kritika od strane opozicionih partija u prvom redu SDSM (Socijaldemokratskog saveza Makedonije) Branka Crvenkovskog, ostala uporišna politička snaga na makedonskoj političkoj sceni.

Parlamentarni izbori su doneli veći broj glasova i predstavnika u Sobranju i partiji Branka Crvenkovskog.Tako je otvoren prostor da SDSM sa svojim političkim saveznicima može da u najmanju ruku „ukoči i opstruira“ kroz parlament sve namere koje će sprovoditi vladajući VMRO-DPMNE na čelu sa Grujevskim. No, pitanje je koliko će SDSM uspeti da uspostavi potencijalni koalicioni kapacitet kako bi mogao da postigne i stvarne rezultate prema dogovorima koje će pragmatično imati premijer sa predstavnicima albanskih partija u Sobranju.

Diplomatski izvori Danasa u Skoplju, kada je u pitanju odnos izmedju dve najače stranke , ukazuju na „produbljivanje razlika“ što je bilo vidljivo i u predizbornoj kampanji opterećenoj političkom žustrinom i često „neprimerenim odnosom prema političkim neistomišljenicima“.

Ukazuje se na političku polarizaciju, što nakon poslednjih parlamentarnih izbora u Makedoniji pokazuje da i posle dve decenije od samostalnosti države ostaju otvorena pitanja o nacionalnom i medjuetničkom konsenzusu.To dodatno slika svu političku kompleksnost u rasporedu političkih snaga u ovoj državi.

Činjenica da su partije etničkih Albanaca na poslednjim izborima osvojile manji broj glasova znači da su Albanci u manjem broju izašli na birališta u odnosu na prethodno glasanje. Podaci govore da na ovaj način DUI (Demokratska unija za integracije) Alija Ahmetija sa svojim parlamentarnim političkim kapacitetom sada predstavlja „manje interesantnog partnera“ vladajućoj partiji. To otvara prostor za „dodatnu političku samouverenost“ unutar VMRO-DPMNE u vodjenju države. Albanskim partijama pripalo je nešto više od šesnaest procenata od ukupnog biračkog tela, pa to otvara i pitanje da li sami Albanci u Makedoniji i dalje veruju u „objektivbne rezultate ali i efekte multietničke vlasti“ koja je uspostavljena od lokalnog do državnog vrha.

U tumačenju postizborne slike Makedonije mesec dana nakon parlamentarnih izbora u medijima ali i krugovima političkih analitičara se ocenjuje da partija Branka Crvenkovskog nije uspela da u „očekivanoj meri ubedi birače da ima alternativu za vlast i način vodjenja politike premijera Grujevskog“. Pogotovu što će njemu u „opisu posla“ ostati problem rešavanja kompleksnog pitanja odnosa sa Atinom u pogledu imena države, usporeni procesi evropskih integracija, kao i odnosi sa Prištinom, Beogradom, Tiranom i Podgoricom.

U konteksu aktuelne situacije na Zapadnom Balkanu, analitičari u Skoplju su skloni proceni da Makedonija “gubi korak u tim procesima“ i da se okreće „novom poglavlju unutar političke polarizacije“, koja može da bude perpetumobile koji može da izazove dodatni skepticizam kod evropartnera.

I poslednji Ohridski skup na kome su učestvovali predstavnici Albanije, Kosova i Crne Gore, pokazao je inicijativu za regiuonalnu saradnju i zajedničke nastupe, ali i neku vrstu „posvećenosti odnosima sa Tiranom i Kosovom“ kao vrhom prioriteta. Na ovaj način kao da se želi postići neka vrsta „amortizacije slabog izbornog rezultata albansjkih partija“, ali i „njihovo nepoverenje“ u stvarnom suživotu i multietničkom funkcionisanju paritetnih insituacija sistema.

Zato je premijeru Grujevskom sada prioritetno potrebno da albanske birače, koji su očigledno prema izbornim rezultatima izgubili poverenje u svoju političku elitu, ubedi da su vrata za unapredjenje političkog procesa otvorena i da on neće odustati od temeljnih principa obavezujućeg Ohridskog sporazuma. U javnosti su već pokrenuta pitanja o stvarnom broju Albanaca u Makedoniji a aktuelnu vlastu u Skoplju već naredne godine čeka popis stanovništva.Istovremeno, ovde nikome nije stalo da se pred budnim okom „briselskih supervizora“ ispostavi kako načela Ohridskog sporazuma u praksi nisu dovela do pune integracije albanske nacionalne zajednice u institucije sistema. Stvaranje dvostrukog političkog koloseka izmedju Makedonca i Albanaca doveo bi i do daljeg udaljavanja Makedonije od stvarnih evropskih perspektiva te produžilo „statiranje države“ u briselskoj čekaonici za punopravno članstvo u EU.

Dijalog Beograda i Prištine, u zavisnosti od rezultata , takođe bi mogao da bar delimično relaksira stanje u Makedoniji i smanji skeptičnost prema Ohridskom sporazumu. Već sada je sasvim jasno da EU ne želi, a i neće dozvoliti da Makedonija zapadne u stanje „zapuštenosti insitucija“ i nefunkcionalnosti političkog sistema kakvo vlada u BiH. Pogotovu što spor sa Grčkom oko imena ne odmiče od početka i predstavlja „začepljeni“ politički krvni sud u odnosima Skoplja i Brisela. Otuda i promocija nacionalnih vrednosti kroz Projekat „Skoplje 2014“ ima smisao da , pre svega, vladjući VMRO-DPMN učvrsti svoje političke pozicije bez dovođenja u pitanje evroatlantske perspektive. Pritisak medjunarodne zajednice na Grujevskog neće jenjavati i on će biti primoran da krene u saniranje „otvorene rane“ sa Grčkom, dokazujeući pritom pred domaćom javnošću da je „lider koji ne pristaje na ucene“. Sami gradjani Makedonije , pak, očekuju bolje uslove za život jer spadaju u red onih koji primaju najniže zarade u regionu.