Izmene Krivičnog zakonika: Delikt mišljenja ili bolja zaštita novinara

Na okruglom stolu pored predstavnika UNS-a i NUNS-a učestvovali brojni predstavnci medija, civilnih društava i pravnici kao i predststavnici iz Ministarstva pravde i Ministarstva kulture i informisanja.

Rok za podnošešenje primedbi na izmene i dopune Krivičnog zakonika produžen je na period od 12. novembra do 2.decembra 2021. godine, istaknuto je na samom početku konferencije.

Uvodnu reč imao je profesor Zoran Stojanović koji je radio na izmenama Krivilnog zakona. On je tom prilikom izrazio iznenađenost zbog povezivanja izmena i dopuna sa deliktom mišljenja:

„Mi koji se bavimo Krivicnim pravom ne koristimo olako taj termin, on je bio tipičan za socijalističke sisteme. Nije dobro da se u Krivičnom zakoniku tako otvoreno opisuje delikt mišljenja. Mislim da ove izmene i dopune pružaju zaaštitu ali se otvara pitanje da li je pojačana zaštita zaista nepotrebna“, izjavio je Stojanović.

Nakon profesora prisutnima se obratio Veran Matić koji je istakao da ANEM prati donošenje presuda i da se često dešava da se one razrešavaju na štetu novinara upravo zbog manjkavosti Krivičnog zakonika:

„Neki od naših kolega imaju stotine pretnji koje ne mogu biti procesuirane. Oni koji prete novinarima kao da su dobro proučili sudsku praksu kod nas i nalaze način da vešto saopšte svoje pretnje i izbegnu zakon.“, kazao je Matić.

Kolumnista Danasa Marko Vidojković rekao je da novinari svakodnevno trpe uvrede, ali da su glavni problem otvorene pretnje.

„Ove izmene i dopune predviđaju da ako neko drskim ponašanjem značajno ugrozi spokojstvo lica od javnog značaja, počinilac se ima kazniti zatvorom do jedne godine. Taj počinilac mogu biti i ja zbog svog stila javnog zakona, a ključna stvar je napad na novinare koji se i dalje tretira kao laka telesna povreda. Najviše nas brine fizička ugroženost nas i naših članova porodice“, rekao je Vidojković.

Ispred NUNS-a govorio je predsednik udruženja Željko Bodrožić koji je ocenio da je neophodno razgovarati sa državom kako bi se položaj novinara unapredio.

„Odlično je što sedimo ovde i razgovaramo ali finale bi bilo da vidimo neke benefite. Nažalost, malo toga je vidljivo. Moramo da razgovaramo sa državom, koliko god to bilo teško. Danas sedite sa premijerkom a ona sutra ode na najobskurniji kanal i proziva medije kao što je Danas. To je nedopustivo. Neke stvari ne moraju da se stavljaju na papir nego se podrazumevaju.”, izjavio je Bodrožić.

Na konferenciji je govorio i novinar Srđan Škoro koji je izkazao zabrinutost kada je u pitanju primena već postojećih zakona.

„Ko će obezbediti primenu ovog ili novog zakonika? Najveće pretnje dolaze iz vrha vlasti, ne znam kako ćemo to sprečiti. Evo predsendik države javno oslobađa čoveka koji je osuđen za najteža krivična dela. Niko ne može zaštititi novinare nikakvim zakonom ako se taj zakon ne primenjuje. Mislim da je ovo jalov posao.” zaključuje Škoro nakon čijeg obraćanja nakon čijeg obraćanja je državna sekretarka Ministarstva pravde Lidija Pavićević napustila konferenciju.

Konferencija je okončana sugestijama prisutnih koji su istakli da su izmene i dopune postojećeg Zakona potrebne, ali da je još neophodnija njihova primena.

Tekst je deo projekta „Uči sa Danasom“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.