„Briše se iznuda iskaza, kažnjivo pozivanje na proteste…“: Kako izgledaju predložene izmene Krivičnog zakonika?

Javna rasprava o ovom Nacrtu je predviđena za ceo oktobar, mada su neke predložene izmene već sada izazvale reakcije javnosti.

Doživotna kazna zatvora proširena je na još nekoliko krivičnih dela, uvedena su nova, dok su neka dela potpuno izbrisana.

Ono što može da se zaključi, nakon jednog čitanja predloga izmena, jeste da će Krivični zakonik biti oštriji u smislu zaprećenih kazni.

Doživotna kazna zatvora

Doživotna kazna zatvora je u Srbiji ponovo uvedena 1. decembra 2019. godine. Ona je do sada mogla da se izrekne za krivično delo teško ubistvo, silovanje deteta kao i druga krivična dela za koja je prema ranije važećem zakonu predviđena kazna od 30 do 40 godina.

Ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam…

Prema ovom Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika doživotna kazna zatvora će moći da se izrekne i za krivična dela ubistvo, za koje je trenutno predviđena kazna od pet do 15 godina zatvora.

Doživotna kazna zatvora se uvodi i za silovanje kao i obljubu nemoćnog lica, nezavisno od toga prema kome je izvršeno, odnosno ovim nacrtom svaka vrsta silovanja i obljube nad nemoćnim licem će biti kažnjiva doživotnim zatvorom kao maksimalnom kaznom. U sadašnjem Krivičnom zakoniku za silovanje i obljubu nad nemoćnim licem je maksimalna zaprećena kazna iznosila 15 godina, ukoliko nije došlo do smrti lica.

Briše se krivično delo iznuđivanje iskaza

Ovo krivično delo je karakteristično za policijske službenike i regulisano je članom 136 Krivičnog zakonika, a glasi da ako službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Dakle, ukoliko predložene izmene budu prihvaćene, ovo krivično delo neće više postojati u našem pravnom sistemu.

U Krivičnom zakoniku postoji krivično delo zlostavljanje i mučenje koje u jednom stavu takođe definiše prekoračenje ovlašćenja službenih lica prilikom uzimanja iskaza, pa je pretpostavka da predlagač računa da će to u budućnosti biti dovoljno kada je u pitanju prekoračenje ovlašćenja, naročito policije.

Prosvetni i zdravstveni radnici posebno zaštićeni

Ovim nacrtom uvode se neka nova krivična dela, a jedna od njih su: napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi i napad na lice u zdravstvenoj ustanovi.

Ova dva dela su praktično ista kada je u pitanju objašnjenje načina izvršenja krivičnog dela kao i zaprećene kazne.

Suština je da će onaj koji napadne lice koje radi u obrazovnoj ili zdravstvenoj ustanovi biti kažnjen od od tri meseca do tri godine, dok će za teže oblike ovih krivičnih dela biti zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Uvođenjem ovih krivičnih dela praktično se izlazi u susret prosvetnim i zdravstvenim radnicima koji su zahtevali da se napadi na njih karakterišu kao posebna krivična dela.

Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela

Ovo je naziv potpuno novog krivičnog dela koje do sada nismo imali u našem pravnom sistemu.

Za ovo novo krivično delo je predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine, a kazniće se onaj ko putem sredstava informisanja ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog delo.

Pošto je ovo novina, još nije poznato na koji način će se ovo delo tumačiti, ali postoji bojazan da bi moglo da se odnosi i na buduće organizatore protesta koji budu preko društvenih mreža davali savete na koji način da se, na primer, blokira neka saobraćajnica ili pruga, što je u poslednje vreme često sredstvo kojim građani izražavaju protest ili zahtevaju nešto.

U jednom stavu se čak spominje da će se kazniti i onaj koji preko sredstava informisanja svesno pristupi objavljenom materijalu.

Ponovo podignuta visina materijalne štete kada je krađa u pitanju

Prema važećem Krivičnom zakoniku ukoliko materijalna vrednost ukradene stvari prelazi iznos od 5.000 dinara, to se smatra krađom koja se goni po službenoj dužnosti.

Ukoliko je šteta ispod 5.000 dinara onda se to kvalifikuje kao sitna krađa koja se goni po privatnoj tužbi.

Sadašnji predlog je da se visina materijalne štete sa 5.000 na 15.000 dinara.

Zanimljivo je da je nekada granica materijalne štete upravo bila 15.000 dinara, pa se izmenama zakona smanjila na 5.000 dinara, a ovim predlogom nacrta se praktično vraćamo na staro, što znači da ukoliko vam neko ukrade neku stvar čija je materijalna vrednost ispod 15.000 dinara država neće goniti onoga ko vas je pokra, već ćete to morati sami, putem privatne tužbe.

Nelegalno držanje, nošenje i distribucija oružja razloženo na više krivičnih dela

U sadašnjem Krivičnom zakoniku postoji krivično delo pod nazivom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Prema novom nacrtu Krivičnog zakonika ovo delo se briše, ali se dodaje nekoliko posebnih krivičnih dela vezanih za oružje.

Pored posebnih krivičnih dela koja se tiču nelegalnog nošenja i prodaje oružja, predložena su i krivična dela obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja, kao i nesavesno držanje vatrenog oružja.

Još jedna bitna predložena izmena je uslovna kazna koja se prema sadašnjem Krivičnom zakoniku nije mogla izreći za dela za koje je zaprećena kazna zatvora od osam godina ili teža.

Predložena izmena sada predviđa da se uslovna kazna zatvora ne može izreći za dela za koja je propisana kazna zatvora od dve godine i teža.

Pored ovih izmena, treba napomenuti i da je pooštrena kazna za nasilje u porodici, koja je sadašnjim Zakonikom propisana u rasponu od tri meseca do tri godine, dok je novim predlogom maksimalna kazna podignuta na pet godina zatvora.