Izmene Ustava stopirane na najmanje godinu dana

Pre desetak dana, ministarka je istakla da će posao oko ustavnog uređenja položaja sudija i tužilaca morati da obavi naredni saziv skupštine.

Ne ulazeći u to šta je dovelo do ove promene, predstavnici strukovnih udruženja u izjavi za Danas pohvalili su svako rešenje koje odlaže usvajanje Ustavnih amandmana u obliku u kojem ih je predložilo ministarstvo.

„Verujem da će Skupština Srbije ispuniti sve svoje procedure, pokazati inkluzivnost i da ćemo tokom proleća biti u prilici da menjamo Ustav, koji treba da bude osnova za donošenje seta zakona, a u cilju jačanja i nezavisnosti i odgovornosti sudstva“, rekla je ministarka Kuburović za RTS. decembra 2018. godine. U tom trenutku, skoro usvajanje ustavnih amandmana izgledalo je gotovo izvesno. Ipak, tri meseca nakon roka kada je Ustav već trebalo da bude izmenjen ministarka je za list Kurir navela da će ovaj posao završiti naredni saziv skupštine.

„Prvi put se nalazimo u situaciji da menjamo Ustav, a ne da donosimo novi, što je daleko duži i komplikovaniji proces. S obzirom na to da su na proleće i redovni parlamentarni izbori, mislim da će novi saziv plenuma biti u prilici da završi započeti proces, uzimajući u obzir vreme i složenost postupka“, navela je Kuburović.

Ovakav rasplet događaja za Draganu Boljević, predsednicu Društva sudija Srbije, je razumljiv, imajući u vidu politički trenutak u kojem se društvo nalazi.

– Skupština će tek u oktobru početi sa radom, a proces izmene Ustava je izuzetno dugotrajan. On bi trebalo da obuhvati i formiranje radne grupe, u kojoj bi bilo poželjno da sede i stručnjaci za ustavnu materiju, a bilo bi razumno otvoriti i novu javnu raspravu kako bi ustavni amandmani imali što više demokratskog legitimiteta. Ako se uzme u obzir da na proleće slede parlamentarni izbori, ima smisla ostaviti to narednom sazivu skupštine, ističe Boljević, dodajući da ne očekuje da ovo pitanje ponovo dođe na dnevni red do septembra naredne godine.

Ona pretpostavlja da bi odlaganje procesa usvajanja izmena Ustava trebalo da ostavi prostor za popravljanje predloženih rešenja, osim ukoliko, kako navodi, „skupština ne odluči da bude protočni bojler“.

– Svakako mislim da je bolje da se odloži usvajanje ovakih ustavnih rešenja. Ukoliko ona ne budu promenjena, onda je bolje i da ne menjamo Ustav, navodi Boljević.

Sličnog mišljenja je i Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije.

– Postojeći predlozi ustavnih amandmana nisu zadovoljavajući. Ako je cilj izmene Ustava bio jačanje nezavisnost sudstva i samostalnosti tužilaštva onda ova rešenja to ne postižu, navodi Lazić. Imajući to u vidu, dodaje on, ne bi trebalo žuriti sa njihovim usvajanjem, već raditi na poboljšanju Ustavnih amandmana.

Posetimo, izmena Ustava u delu koji se tiče pravosuđa jedna je od obaveza koje je Srbija preuzela u pregovorima sa Evropskom unijom. Po prvobitnom Akcionom planu za poglavlje 23 taj posao je trebalo da bude završen do kraja 2017. godine. Ministarstvo pravde je, pre objavljivanja predloga Ustavnih amandmana, održalo niz okruglih stolova na kojima su učestvovali predstavnici strukovnih udruženja i organizacija civilnog društva. Upravo ta činjenica poslužila je ministarki pravde, ali i premijerki da se u više navrata pohvale „inkluzivnošću“ procesa i demokratičnošću koja je izostajala u prošlosti. Predstavnici struke, koji su u jednom trenutku napustili dijalog zbog uvredljivog tona ljudi iz ministarstva, su istakli da je debata bila paravan za Evropu i da nijedan od suštinskih zahteva nije uvažen. Rešenje koje je objavljeno, prema njihovom mišljenju je samo premestilo politički uticaj na pravosuđe iz skupštine u pravosudne savete i Pravosudnu akademiju.