Dekani traže izmene Zakona o studentskom organizovanju

Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić ispravlja ovu konstataciju rečima da u tom zakonu ne vidi nijednu dobru stvar, niti je njime bilo šta regulisano.

– Bio sam za to da se ovaj zakon stavi van snage i da se napiše nov koji će nam dati jasne instrukcije kako raditi, ali pošto to nije moguće, podneli smo dve inicijative: za izmenu Zakona o studentskom organizovanju i Statuta Univerziteta u Beogradu – kaže Roglić, pecizirajući da, osim njega, iza predloga za izmenu pomenutih propisa stoje i dekani Filološkog i Građevnskog fakulteta Iva Draškić Vićanović i Vladan Kuzmanović.

O spornim rešenjima Zakona o studentskom organizovanju članovi Senata razgovarali su još jesenas i tada je zauzet stav da studenti koji su članovi fakultetskih nastavno-naučnih veća ne bi trebalo da učestvuju u predlaganju kandidata za dekana.

Kao argument protiv zakonskog člana koji omogućuje da u stručnim organima visokoškolskih ustanova i njihovim telima studenti čine 20 odsto članova, istaknuta je sumnja u objektivnost studentskog parlamenta jer nigde nije regulisano koliko studenata treba da glasa na izborima da bi parlament bio legitiman.

Takođe je rečeno da u većima neretko sede akademci koji studiraju jako dugo, pa se i tu postavlja pitanje koga oni predstavljaju i za šta se bore.

– Mi na Hemijskom fakultetu nemamo taj problem, ali se vrlo često dešava da studentski parlamenti u veća delegiraju „večite“ studente. Redovni studenti su objektivniji u svojim nastupima i bore se za ispravne ciljeve, kao što je poboljšanje kvaliteta nastave. Večiti studenti isključivo traže dodatne ispitne rokove. U inicijativi za izmenu Statuta UB predložili smo da se za predstavnike studenata biraju oni koji su od upisa na fakultet u svakoj okončanoj godini studija ostvarili najmanje 37 ESP bodova i koji dobiju pisanu podršku najmanje 10 procenata studenata – navodi Roglić.

Kada je reč o inicijativi za izmenu Zakona o studentskom organizovanju, dekani predlažu da na izbore za studentski parlament treba da izađe najmanje 10 odsto studenata visokoškolske ustanove, kako bi taj parlament bio legitiman.

Ukoliko se ovaj uslov ne obezbedi, izbori bi trebalo da se ponove u roku od dva meseca.

– Sada se na nekim fakultetima dešava da na izbore izađe 100 ili 150 studenata od dve, tri hiljade, koliko ih ima, i da oni izaberu parlament – kaže Roglić.

Na pitanje kako obezbediti da odziv bude masovniji, jer su na većini fakulteta studenti nezainteresovani, on odgovara da država treba da kaže šta se radi u tom slučaju.

– Sada smo došli u poziciju da razne interesne grupe formiraju parlamente koji ne predstavljaju studente, već te interesne grupe – navodi Roglić.

U inicijativi za promenu Zakona je predloženo i da u stučnim organima fakulteta bude do 20 odsto studenata (sada je 20 odsto), kao i da predstavnici akademaca u fakultetskim organima budu izuzeti iz odlučivanja o izmenama i dopunama statuta, predlaganju kandidata za organa poslovođenja i predlaganju finansijskog plana visokoškolske ustanove.

S druge strane, studentski predstavnici bi nastavili da učestvuju u raspravi i odlučivanju o pitanjima od značaja za studente, a posebno onima koji se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, pravila studiranja, plan rada, upisnu politiku, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje ESP bodova.

Roglić ocenjuje da je Zakon o studentskom organizovanu prepun „rupa“, a kao još jedno sporno rešenje navodi finansiranje studentskih parlamenata.

– Zakon predviđa obavezu države da finansira rad studentskog parlamenta, a mi od države ne dobijamo naknadu za to. Zakon ne kaže koliko para se izdvaja i šta je osnov za finansiranje parlamenta. Problem je i što nije definisano kome se fakultet žali na rad studentskog parlamenta – nabraja Roglić, koji kaže da bi se otvaranjem rasprave o izmenana zakona „pretresle“ i druge sporne stvari.

Naš sagovornik dodaje da je na Proširenom rektorskom kolegijumu postignuta saglasnost o inicijativi za izmenu Statuta Univerziteta i taj predlog je upućen Statutarnoj komisiji.

Druga inicijativa još uvek nije razmatrana na Proširenom rektorskom kolegijumu.

Ove promene po svoj prilici neće biti usvojene u skorije vreme, pa će se predstojeći izbori za studentske parlamente i dekane sprovoditi po aktuelnim propisima.