Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici stupila je na snagu 1. avgusta. Nevladine organizacije koje su zaslužne za potpisivanje i implementaciju Konvencije kažu da je njeno stupanje na snagu važan korak u istoriji ženskog pokreta, ali i podsetnik koliko još toga treba da bude učinjeno da bi se poboljšao položaj žena i njihove dece koja su preživela nasilje.
Autonomni ženski centar podsetio je Vladu Srbije i nadležna ministarstva da još uvek nisu preduzete odgovarajuće aktivnosti povodom obaveza koje su preuzete potvrđivanjem Konvencije.
Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra, kaže za Danas da su pre svega neophodne izmene Krivičnog zakonika.
– Treba uvesti nova krivična dela – proganjanja i genitalno sakaćenje žena, kao i izmeniti definicije postojećih krivičnih dela. Silovanjem treba da se smatra svako delo koje je učinjeno bez pristanka žrtve, bez obzira na to da li je ona pružala otpor ili ne – naglašava Macanović. Ona dodaje da po postojećem zakonu žrtve treba da pružaju otpor da bi dokazale da su silovane.
– To je velika zabluda i dovodi žrtve u još veću opasnost. One se ponekad ne opiru jer su svesne da će doživeti još veće povrede. A potom ne mogu da dokažu da su žrtve silovanja – ističe Macanovićeva. Naša sagovornica dodaje da se sa predlozima izmena Krivičnog zakonika saglasio i zaštitnik građana, te da su oni upućivani Ministarstvu pravde u više navrata proteklih godina, ali odgovora od nadležnih nije bilo.
Konvencija protiv nasilja prema ženama obuhvata četiri teme – prevenciju, zaštitu i podršku žrtvama, gonjenje i kažnjavanje, kao i integrisane politike i praćenje.
Prevencija podrazumeva sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici kako bi se spasili mnogi životi i smanjila ljudska patnja. Konvencija navodi zahteve za vlade država, uključujući obuku profesionalaca koji dolaze u kontakt sa žrtvama nasilja, saradnju sa NVO i uključivanje medija i privatnog sektora u iskorenjivanje rodnih stereotipa i predrasuda. Pored države, važno je da se svaki pojedinac suprotstavi rodnim stereotipima, štetnim običajnim i tradicionalnim praksama i diskriminaciji žena.
Zatim, Konvencija teži da žrtvama i svedocima nasilja pruži zaštitu i podršku, što uključuje intervenciju policije i zaštitu putem opštih i specijalizovanih usluga podrške, kao što su sigurne kuće, SOS telefoni, krizni centri za žene koje su preživele seksualno nasilje i slično. Naglašava se da je važno osigurati da žrtve imaju pristup relevantnim informacijama o dostupnim uslugama podrške i zaštite.
Konvencijom se zahteva da različiti oblici nasilja prema ženama i nasilja u porodici budu kažnjivi zakonom, te da države potpisnice uvedu nova krivična dela, kao što su psihičko nasilje, proganjanje, genitalno sakaćenje žena, prisilni brak, prisilni pobačaj i sterilizacija. Ona takođe zahteva procenu rizika, postojanje hitnih mera zaštite, postupke po službenoj dužnosti i delotvorne i srazmerne sankcije, koje odvraćaju od vršenja krivičnih dela.
Naglašava se značaj integrisane politike i praćenje primene Konvencije, odnosno neophodnost da države potpisnice poštuju svoje obaveze, što znači da stupanjem Konvencije na snagu grupa nezavisnih stručnjaka, kao i Komitet predstavnika država prate do koje mere države potpisnice primenjuju Konvenciju.
Ratifikovalo 13 država
Konvencija protiv nasilja prema ženama, koju je do sada ratifikovalo 13, a potpisalo 23 države, predstavlja sveobuhvatni instrument na evropskom nivou koji prepoznaje nasilje prema ženama. U narednom periodu potrebno je obezbediti njenu punu primenu, na koju se obavezuju države potpisnice, da bi se efektno delovalo u pravcu suzbijanja nasilja prema ženama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
