Izmišljeni „Milosrdni anđeo“

– To je pojam skovan u Srbiji i postoji samo na srpskom jeziku. Nikada zvanično nije upotrebljavan kao naziv za NATO bombardovanje 1999. godine, već se ta operacija zvala „Saveznička sila“. Tačan autor ovog termina je i dalje nepoznat, ali se pretpostavlja da ga je izmislio neko iz tadašnje vlasti radi lakše mobilizacije ljudi za borbu protiv NATO-a, objašnjava za Danas Damjan Pavlica, filozof i publicista koji se na sajtu Peščanika povodom godišnjice bombardovanja dodirnuo ove teme.

Avram Izrael, načelnik štaba Gradskog centra za obaveštavanje Beograda iz vremena bombardovanja, objašnjava da je to ime verovatno plasirano od naših ili stranih medija.

– Ni sam nisam siguran, ali i ja koristim taj termin. Mislim da su planeri Nato hteli da izraze milosrđe prema življu Kosova, to je bio marketinški trik, ali on je ušao u praksu i to je tako – kaže Izrael.

Novinar tadašnjeg RTS Milovan Drecun, koji je i odlikovan za izveštavanje o bombardovanju, tvrdi da „Milosrdni anđeo“ nije bio oficijelni naziv.

– Ja sam non-stop bio na Kosovu, snimao i nisam gledao televiziju uopšte. U zapadnoj literaturi koju sam koristio, međutim, ne proizilazi da je taj naziv ovde skrojen, već tamo kod njih. Kod nas se koristi zato što je ciničan, i dobar za ocenu NATO agresije. Oficijelni nazev je „Zajednička sila“ jer su oni preko bombardovanja Srbije na tom istorijskom zasedanju Nato-a u Vašingtonu aprila meseca, demonstrirali intervenciju bez odobrenja UN, a „Milosrdni anđeo“ je neka vrsta ocene. Dok sam te godine izveštavao, niko mi nije davao instrukcije iz Beograda šta da radim, jedino, kada sam poslao merenja o prvom zrnu sa osiromašenim uranijumom i mogućim posledicama, Dragoljub Milanović to nije hteo da pusti da se ne bi zastrašivao narod. Ja sam govorio o agresiji i bombardovanju, bio sam potpuno mimo propagandne – kaže Drecun za Danas.

General Spasoje Smiljanić, komandant RV i PVO u to vreme, objašnjava da je u pitanju bila stvar medija i propagandne.

– Niko iz Nato-a nije koristio taj izraz, to je iz nekih razloga neko smislio. U pitanju je naša izmišljotina. Međutim, ni danas nije objašnjeno ko je to lansirao i zašto se koristio (i još koristi) naziv „Milosrdni anđeo“ – objašnjava Smiljanić.

Na zvaničnom sajtu NATO-a postoje transkripti svih konferencija za štampu tokom bombardovanja i nigde se ne pominje nekakav „Milosrdni anđeo“. Pominje se operacija čiji je zvanični naziv „Allied Force“ odnosno „Saveznička snaga“, a od trenutka ulaska NATO trupa na Kosovo, juna 1999. godine, promenila je naziv u „Joint Guardian“, što u slobodnom prevodu znači „Zajednički zaštitnik“. Ali, čak i kada bismo koristili metaforičan izraz „Anđeo čuvar“, ne zna se tačno kako je postao – „Milosrdni anđeo“. Jedna verzija kaže da je zabunu uneo tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin. Naime, američka komponenta koja je činila „Savezničku snagu“ zvala se „Plemeniti nakovanj“ (Noble Anvil). Đijang Cemin je tokom posete Italiji 25. marta 1999, kako su preneli mediji u Pekingu, upotrebio upravo frazu „plemeniti anđeo”.

„Najgore je što će u bombardovanju koje su Sjedinjene Države nazvale Operacijom Plemeniti anđeo, živote i imetak izgubiti mnogi nevini civili”, rekao je tada Đijang, čiju je izjavu odmah preneo i Tanjug.

Jedna teorija poreklo naziva dovodi u vezu sa imenom britanskog humanitarnog konvoja, koji je aprila 1998. godine posetio Kosovo. Misija je u medijima nazvana i „Operacija anđeo“, od britanskog originala „Operation Angel’s mission of mercy“ (Bi-Bi-Si). Sa druge strane tvrdi se da je „Milosrdni anđeo“ bio naziv za misiju humanitaraca koja je obuhvatala organizovanje kampa za prihvat izbeglica sa Kosova u Kukešu.

Profesor Dragan Jovanović je početkom bombardovanja, u aprilu, dao izjavu štampi kada je na kalemegdanskom Donjem gradu belim krečom crtao mileševskog Belog anđela. On je tada rekao da je NATO akciju bomardovanja Jugoslavije nazvao „Anđelom dobrote“.

– Ovom velikom slikom na travi želimo da pokažemo NATO-u da i mi imamo anđela. Kada ga završimo, zamolićemo Pentagon preko interneta da nam pošalje fotografiju, jer će anđeo verovatno biti vidljiv i za satelite – rekao je tada Jovanović i to je prvo pominjanje varijacije tog naziva u tadašnjoj štampi. Kasnije je izraz često pominjan na konferencijama za novinare saveznog sekretara za informisanje Gorana Matića, i mnogi su skloni tvrdnji da je on tvorac „Milosrdnog anđela“.

Matić u izjavi za Danas ne spori da je koristio naziv „Milosrdni anđeo“, ali tvrdi da to nije njegov „patent“.

– Oni su imali kodni naziv akcije „Milosrdni anđeo“ ali su ga posle promenili u „Elajd fors“. Nato je to ime koristio u pripremi bombardovanja. Mi ga nismo izmislili, ja sam ga preuzeo od njih. Da sam ga izmislio, rekao bih vam, što da ne, pa odtad je prošlo deset godina. Ja sam napisao u svojoj knjizi da se taj termin pojavljuje na početku, ali pošto se mi nismo predali za tri dana kako se očekivalo, oni su krenuli sa vojnim nazivom „Zajednička sila“. Ja sam i sa Ljiljom Smajlović imao pre pet godina diskusiju oko „Milosrdnog anđela“, onda je ona proverila kod svojih izvora i zaključila da su ga i oni koristili – kaže Matić.

Istoričar Bojan Dimitrijević, međutim, kaže da je naziv „Saveznička snaga“ akciji dat na kolegijumu generala Veslija Klarka, komandanta Nato-a za Evropu, i to 23. marta, dan pre napada.

– Svaka od većih članica je tu operaciju zvala svojim imenom. Američki deo vazdušne operacije zvao se „Noble Anvil“ iliti „Plemeniti nakovanj“, i to od 20. februara 1999. godine. Režimska propaganda je u početku koristila izraz agresija, dok je tek u maju neko to preksrtio u „Noble Angel“, pa su ga u režimskoj štampi zvali u početku „plemeniti“, a posle i „milosrdni anđeo“. Tek kasnije, posle rata to je postao stereotip po kome se čitav događaj i prepoznaje, što je svakako interesantno – kaže Dimitrijević.

On je posle 5. oktobra kao savetnik u Ministarstvu odbrane i kabinetu predsednika Borisa Tadića, bio svedok da na sastancima sa pripadnicima američke vojske, niko od Amerikanaca nije shvatao o čemu se radi kada bi neko sa srpske strane pominjao akciju „Milosrdni anđeo“.

– Oni ne poznaju taj termin. Osim kod nas, taj naziv nigde ne postoji. Nije tačno ni da je to bio naziv humanitarne akcije u Albaniji, ona se zvala „Šajn in houp“ – objašnjava Dimitrijević.

Damjan Pavlica ističe da kada se nešto jednom pogrešno ukoreni, kasnije je mnogo teže izmeniti ga. „Milosrdni anđeo“ je ušao čak i u školske udžbenike.

– U Srbiji izgleda da niko i nema razloga da iskorenjuje ovaj pogrešan termin koji prvenstveno služi da naglasi cinizam zapadnih zemalja. Što više vreme odmiče, ostaje samo sećanje na srpske žrtve i „zlikovačko NATO bombardovanje“. Niko više i ne pominje šta je Miloševićeva vlast radila na Kosovu i zbog čega je na teške kazne robije osuđen gotovo čitav tadašnji državni vrh – kaže Pavlica.

Od DS do Kuste

Nema sistema i pravila ko danas sve koristi ime „Milosrdni anđeo“. Noam Čomski ga često pominje u svojim radovima kao naziv akcije,

pominjao ga je nedavno i šef Odbora za kulturu DS Gojko Tešić („misija pod paklenim planom Milosrdni anđeo“) na promociji knjige Dobrice Ćosića, Emir Kusturica kada ga je odlikovao Medvedev („Čak se i akcija u kojoj smo izgubili Kosovo zvala „Milosrdni anđeo“), zatim novinar RTS Duško Korać („čak 12 puta sam bio u Americi, znam i njenu lepu i njenu ružnu stranu, ali ne mogu da budem blagonaklon prema nekome ko me ‘99. bombardovao i ko je tu akciju nazivao Milosrdni anđeo i ko mi otima Kosovo“), predstavnici crkve („U akciji pod nazivom ‘Milosrdni anđeo’ NATO je bombardovao našu zemlju, ubijali su nedužne civile“- rekao je vladika Atanasije na godišnjicu bombardovanja u Gračanici), a ušla je i u zvaniča svedočenja pred Haškim tribunalom (MILOŠEVIĆ: Kakve su bile posledice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije? MOMIR BULATOVIĆ: Akcija se zvala “Milosrdni anđeo”. Njene posljedice su se dugo krile od javnosti)…

Svi mediji bez obzira na uređivačku politiku, takođe, s vremena na vreme koriste „milosrdni“ termin.

U dokumentaciji, knjigama i udžbenicima

Interesantno je da se i u obrazlaganju tužbe, iz maja 1999. godine, koju je SRJ podnela Međunarodnom sudu pravde protiv članica NATO-a koje su učestvovale u bombardovanju, koristi izraz „Plemeniti anđeo“ (Noble angel). A u udžbeniku istorije za osmi razred navodi se da je „posle neuspelih pregovora u Rambujeu i Parizu… usledila agresija NATO-a“ i da je „operacija ‘Milosrdni anđeo’ trajala od 24. marta do 10. juna 1999. godine“. Knjiga Mirjane Anđelković-Lukić zove se „Darovi Milosrdnog anđela“, slično je i sa nekoliko dokumentarnih filmova.