Izostali zbog „pritisaka“

„Žao nam je što je generalni sekretar Ban Ki Mun pod pritiskom povukao poziv Teheranu“, rekao je šef iranske diplomatije Mohamad Džavad Zarif, izvestila je agencije Isna, a prenela Beta. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Irana Marzijeh Afkam rekla je da je Ban Ki Mun bio pod velikim pritiskom i da Teheran očekuje objašnjenje i „prave razloge“ za povlačenje poziva.

Pomoćnik iranskog ministra za spoljne poslove Abas Aragši prethodno je rekao da izgledi da se okončaju sukobi u Siriji nisu veliki bez učešća Irana. Sirijska nacionalna koalicija, koja je u subotu odlučila da učestvuje na konferenciji zapretila je u ponedeljak da neće učestvovati na skupu, posle iznenadne odluke Ban Ki Muna da pozove i Iran, kao najbližeg saveznika sirijskog režima. Ban je zatim povukao poziv, a sirijska opozicija se predomislila.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ocenio da je odluka generalnog sekretara UN da povuče poziv Iranu „pogrešna“, ali da nije „katastrofalna“. „Nije nikakva katastrofa, nastojaćemo da se uspostavi dijalog sirijskih strana bez postavljanja preduslova“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi.

U međuvremenu, međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRV) optužila je SAD da podrivaju napore za izvođenje Bašara al Asada pred Međunarodni krivični sud. HRV u juče objavljenom izveštaju u Berlinu navodi da su se SAD previše usredsredile na to da zaraćene strane u Siriji dovedu za pregovarački sto, zbog čega nisu napravile „ozbiljan pritisak“ na Asadov režim da prekine ubijanja u Siriji i kazni odgovorne.

Iz te organizacije ističu da SAD imaju „svoje razloge“ za protivljenje tome da slučaj Sirije dođe pred Međunarodni krivični sud u Hagu, što, kako navode, znači da bi to moglo imati pravne posledice za američkog saveznika Izrael. Međutim, Vašington takođe nije bio spreman da se osloni na Rusiju zbog straha da ne ugrozi diplomatske napore za organizovanje sastanka zaraćenih strana na mirovnoj konferenciji, dodaje HRV.

Agencija Frans pres je ocenila, prenela je Beta, da je Sirija za tri godine, koliko traju sukobi, postala mesto na kojem se sukobljavaju uticaji Amerikanaca, Rusa, zalivskih monarhija i Iranaca. Kako je navela, od rata u Libanu 1980-ih ni u jednoj zemlji nije se koncentrisao toliki stepen nasilja i borbe regionalnih i međunarodnih sila oko svog uticaja kao sada u Siriji. U tim diplomatskim igrama, neke zemlje su povratile uticaj poput Rusije, druge su izgubile tle i izgledaju da su se udaljile od problema kao što je slučaj sa SAD.

Dokazi o pogubljenjima u Siriji

Damask – Ima očiglednih dokaza da je sirijski režim od početka sukoba sistematično mučio i pogubio oko 11.000 zatvorenika, navodi se u izveštaju trojice bivših tužilaca za ratne zločine, prenele su agencije. Istražitelji su proučili oko 55.000 digitalnih slika 11.000 ubijenih zatvorenika, koje je je navodno ukrao odbegli fotograf sirijske vojne policije, koji je poznat kao „Cezar“. Izveštaj bivših tužilaca za ratne zločine zahtevao je Katar, koji podržava sirijske pobunjeničke i opozicione grupe.