Izostanak – alarm za školu ili roditelje

Ovakve najave do sada nisu stigle iz Ministarstva prosvete, ali se uprkos tome danima vodi polemika na društvenim mrežama da li škola mora da alarmira roditelja ako se učenik ne pojavi na času i da li je to moralna obaveza nastavnika, ili je dužnost roditelja da o svakom izostanku odmah obavesti razrednog starešinu.

Ministarstvo prosvete najavilo je jedino kao „planiranu mogućnost“ da se sistem elektronskog dnevnika unapredi „u toku drugog polugodišta“ tako što bi roditeljima stizao imejl sa obaveštenjem da je dete izostalo sa časova i kojih.

Iako se ovom trenutku ne zna ni kada će ovo rešenje zaživeti, ni kako će izgledati u praksi (da li će nastavnik slati mejl ili će stizati automatski) iz škola upozoravaju na niz problema, pre svega tehničke prirode.

– To će biti jako teško izvesti jer bar polovina roditelja nema mejl. To smo videli na primeru digitalnih udžbenika. Drugi problem je to što polovina škola nema es dnevnik, a i neke koje su ga uvele nemaju tehničkih mogućnosti, jer se dešava da ne radi internet ili da u svakoj učionici nema kompjutera, pa neki nastavnici upisuju podatke ili za vreme pauze ili kod kuće. Zbog toga se u realnom vremenu ne vide svi evidentirani izostanci – kaže za Danas Goran Manojlović, nastavnik informatike u dve zaječarske škole.

On smatra da bi bilo efikasnije da se preko aplikacije roditelji o izostanku dece obaveste SMS porukom, ali s druge strane ukazuje da bi poruke neko morao da plaća.

– Među brojnim komentarima koje sam pročitao na društvenim mrežama zapao mi je u oči jedan: da roditelj detetu kupi pametni sat i da u svakom trenutku zna gde je. Problem je, međutim, što neke škole zabranjuju da deca nose te satove – navodi Manojlović.

On se slaže s našim komentarom da, čak i da es dnevnik radi besprekorno i da ga imaju sve obrazovne ustanove, informisanje roditelja o nedolasku dece na nastavu povlači niz teškoća. Pre svega veliki broj đaka iz objektivnih ili subjektivnih razloga kasni na prvi čas, što je potvrdilo i poslednje PISA istraživanje. Rezultati su, naime, pokazali da je 61 odsto učenika bar jednom zakasnilo u školu tokom dve nedelje i po tome smo u vrhu rang-liste među zemljama učesnicama pomenutog istraživanja.

Milan Jevtić, profesor istorije u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu, iznosi svoje iskustvo:

– Veliki broj učenika do škole putuje autobusom i dešava se da ih u jednom odeljenju na prvom času ne bude i desetak, a na nivou škole svakodnevno u proseku kasni između 100 i 300 učenika. Koga od roditelja prvo treba da pozovemo i po kom kriterijumu se vrši odabir? Kako ćemo dokazati da smo nekog zvali ako se ne javi – pita Jevtić.

I on ukazuje na objektivne okolnosti u korišćenju es dnevnika:

– Ovde nije reč o tome da nastavnici nisu zabrinuti za bezbednost dece već da li imaju pristup es dnevniku u svakom trenutku i da li mogu ažurno da vode evidenciju – ističe Jevtić, napominjući da velikom broju učenika predaje samo u prvom razredu i da bi morao svih svojih 300 đaka da poznaje „u glavu“ kako mu ne bi promaklo da je neko izostao sa časa, a dežurni učenik ga nije prijavio.

Ako zakon primorava roditelje da decu šalju u školu, onda škola mora da obezbedi i garantuje deci sigurnost na putu od kuće do škole; svaka škola treba da ima poseban sektor koji bi se bavi obaveštavanjem roditelja; važnije je da nastavnik o izostanku deteta odmah obavesti njegove roditelje nego da predaje lekcije – samo su neki od komentara na društvenim mrežama koji odgovornost za pravovremeno informisanje prebacuju na „leđa“ škole.

Nastavnici uzvraćaju da se njihova obaveza završava unošenjem odsutnih učenika u dnevnik, a da druge službe treba da vode računa o bezbednosti dece. Prosvetari se pitaju šta bi se dogodilo kada bi na stotine roditeljskih brojeva telefona ili imejl adresa stiglo obaveštenje da im se deca nisu pojavila u školi, a kao razlog se ispostavi kašnjenje ili bežanje sa časa. Strahuju da bi izazivanje panike donelo više štete nego koristi i da bi vremenom pozornost javnosti splasla, pa bi slučajevi u kojima je bezbednost dece zaista ugrožena prošli neopaženo, kao u čuvenoj Ezopovoj basni „Dečak koji je vikao vuk“.