Izrada konkretnog plana akcije

 Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavili su uoči sastanka da se protive stvaranju zajedničkog finansijskog spasilačkog fonda za Evropu.

Francuski ministar finansija Kristin Legard rekla je da će se na ovom hitno sazvanom skupu izraditi konkretan plan akcije koji se zasniva na planu od pet tačaka, o kojem su se lideri grupe sedam industrijski najrazvijenijih nacija dogovorili u Vašingtonu. Legardova je objasnila da će se na samitu „staviti meso na kostur plana“.

Na sastanku Grupe 20 razvijenih i zemalja u razvoju kao što su Kina, Brazil i Indija, održanom u subotu, odlučeno je da se zajednički radi u cilju savladavanja finansijske krize, kao i da se produbi saradnja u cilju poboljšanja pravila, nadgledanja i ukupnog funkcionisanja svetskog finansijskog tržišta.

Iako Britanija nije članica evro-zone, premijer Gordon Braun otišao je u Pariz, gde će imati odvojene razgovore sa evropskim liderima. Braun je istakao da se Evropa suočava s trenutkom istine. Britanski premijer je, uoči hitnog sastanka evropskih lidera u Parizu, obećao da će Britanija preduzeti sve mere ne bi li se što pre izbavili iz finansijske krize. U članku za Sandej miror premijer je rekao da će apelovati na Evropu da kopira njegov spasilački plan kako bi se okončala zbrka na svetskom finansijskom tržištu. Sastanak evropskih lidera održava se posle upozorenja Međunarodnog monetarnog fonda da je svetski finansijski sistem na „ivici sistematskog rastapanja“. Direktor MMF Dominik Stros-Kan ocenio je da bogate zemlje nisu uspele da povrate stabilnost, ali je prihvatio novi akcioni plan G7 i rekao da je MMF spreman da pomogne zemljama kojima je neophodan kapital.

Iz Dauning strita saopšteno je da će se Braun sastati s francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, kao i sa šefom Evropske komisije i guvernerom Evropske Centralne banke.

U svom članku britanski premijer je napisao da će apelovati na evropske kolege da kopiraju britanski spasilački paket vredan 50 milijardi funti, od čega je polovina garancija britanskim bankama. On je takođe ponovio upozorenje američkog predsednika Džordža Buša posle samita Grupe-7 u Vašingtonu da zemlje ne smeju da se „okreću jedna protiv druge“, ili da traže pojedinačno rešenje za izlazak iz krize. Jučerašnje okupljanje u Parizu organizovao je francuski predsednik posle uzavrele ovonedeljne situacije na evropskim berzama.

Na sastanku ministara finansija i direktora centralnih banaka država G7 (SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Kanada) tokom proteklog vikenda u Vašingtonu odlučeno je da se „nastavi zajednički rad kako bi se stabilizovala novčana tržišta i obnovile kreditne linije u cilju potpore ekonomskom rastu“. Jasno je rečeno da se više neće dopustiti stečaj banaka, većće čak biti „nacionalizovane ako je potrebno“. Na sastanku je odlučeno da se učini sve kako bi se „oslobodile kreditne linije“ banaka i finansijskih institucija.

Direktor MMF naveo je kao glavne krivce za krizu nedostatak propisa i pravila, kao i odsustvo državnih kontrola finansijskih institucija što je dovelo do finansijske krize. Naglasio je da je zabluda i jedan od uzročnika krize „samoregulacija tržišta“. Savetnik predsednika Sarkozija za podsticaj ekonomskog rasta Žak Atali bio je na televiziji FR2 još otvoreniji optužujući „neoliberalizam“ i globalizaciju bez jasnih pravila i kontrola usvojenih od svih za uzrok krize. Glavni uzročnici su hipotekarni fondovi u SAD i investicioni fondovi sa egzotičnih, potpuno nekontrolisanih destinacija na nevelikim ostrvima.

Prognoze analitičara i eksperata s finansijskih tržišta iz dana u dan su sve ozbiljnije. Dok se tokom septembra predviđalo da će u 2009. početi oporavak svetske ekonomije, danas se govori o zaustavljanju krize do kraja godine, stabilizaciji i povratku poverenja tokom 2009, da bi oporavak započeo tek 2010.

Australija će garantovati depozite svojih banaka

Kanbera – Federalna vlada Australije saopštila je juče da će garantovati sve depozite u finansijskim institucijama zemlje na tri godine kao deo plana da zaštiti naciju od globalne finansijske krize. Ovaj potez čini vladu obaveznom da garantuje 700 milijardi australijskih dolara depozita u bankama. Premijer Kevin Rud izjavio je da će vlada takođe garantovati i pozajmice australijskih banaka na međunarodnom kreditnom tržištu i da će udvostručiti fondove za hipotekarne garancije od osam milijardi austrijskih dolara u cilju pomoći australijskom hipotekarnom tržištu.

Rud je izjavio da je ovim merama predviđeno „otpušavanje arterija globalnog finansijskog sistema“ i osposobljavanje australijskih banaka da se takmiče sa svojim globalnim rivalima, od kojih su mnogi dobili garancije svojih vlada.