Izrada novog globalnog finansijskog poretka

Domaćin samita, američki lider Barak Obama poručiće svetskim liderima da globalna ekonomija ne može konstantno da se oslanja na ogromne pozajmice i potrošnje Amerikanaca i masovne izvoze zemalja kao što je Kina. U neformalnim razgovorima, na prijemima i banketima, glavne reči, predviđaju stručnjaci, biće „ravnoteža i ustaljen“.

Predsednik SAD Barak Obama, domaćin skupa, želi da se G20 složi da će se boriti protiv opasnih debalansa u globalnoj ekonomiji koje on vidi kao krivca za ekonomski kolaps. Gotovo je izvesno da će Obamin predlog za uravnoteženu svetsku privredu biti razvodnjen, odnosno veća je mogućnost da G20 podrži poziv SAD da se načini nova „osnova za održiv i uravnotežen rast“ ali bez obavezivanja npr. Kine da obuzda ogroman spoljnotrgovinski suficit ili SAD da snizi rastući budžetski deficit.

SAD će podržati veći uticaj ekonomija Kine, Indije i Brazila u Međunarodnom monetarnom fondu, čemu se protive neki evropski lideri jer bi značilo i veći izdatak za njihove ekonomije.

Ovo je treći samit G-20 od početka finansijske krize. Kada su se lideri ove grupe sastali u aprilu u Londonu, ekonomija SAD i mnogih drugih zemalja bile su u lošem stanju, a svetski lideri tada su se saglasili da je potrebno zajedničko lečenje:dramatično povećanje vladine potrošnje ne bi li se obezbedili finansijski stimulansi. Sada, nekoliko meseci kasnije, kada izgleda da su ekonomije nekoliko jakih država sveta spasene od krize, lideri razgovaraju u znatnoj mirnijoj atmosferi o tome kako na najbolji način da okrepe svoje ekonomije bez ponavljanja grešaka iz prošlosti.

„Ovo nije samit od bilion dolara“, kaže Majk Froman, visoki ekonomski savetnik Obame. Kako je istakao, Obamina administracija se nada da će se lideri saglasiti o „okviru za uravnotežen i ustaljen rast, setu politika, parametara i procesa kojima bi se izbegle neravnoteže koje su dovele do krize“.

Bela kuća se nada makar neobavezujućem sporazumu. Froman pojašnjava da su očekivanja da će nakon ovog samita, lideri jedan drugog moći držati za reč, da će zajednički preispitivati poteze jedan drugog na način kako je to činio G-7 u prošlosti. Iz izvora u Vašingtonu navodi se da Obama ne planira nijedan sastanak u četvoro oči, niti širu raspravu o Iranu. U vezi sa tim su i opravdani navodi pojedinih analitičara da G-20 neće biti ni nalik onom sjaju koji je pokazao Obama u Njujorku, na zasedanju Generalne skupštine UN.

Simbolika grada

Pitsburg – Mesto okupljanja lidera zemalja G-20 nije slučajno odabrano. Simbolizam odluke zašto je baš Pitsburg domaćin ovog važnog skupa leži u sledećem: Ovaj stari kako su ga nazivali „čelični grad“, kolevka američke teške industrije, gde se novac s mukom sticao ispod gustih oblaka dima doživeo je pravu transformaciju – postao je grad zelenila, visoke tehnologije i dobro organizovane javne službe. Pitsburg, u kojem živi 313.000 stanovnika troši 18 miliona dolara na javnu bezbednost. Za ovaj drugi po veličini grad u američkoj državi Pensilvaniji biti domaćin samita G-20 je blagoslov, tvrde čelni ljudi. Gradonačelnik Luk Revenstal procenjuje da će česnici i mnogobrojni demonstranti potrošiti 35 miliona dolara tokom dvodnevne konferencije. Za samit G-20 akreditovano je više od 1.000 reportera iz celog sveta.

Što je najvažnije samit u Pitsburgu šansa je da se promeni izopačena slika o gradu kao umirućem i zarđalom mestu. Gradonačelnik ističe da će slika o Pitsburgu koji je doživeo pravu ekonomsku transformaciju pomoći da se skine etiketa kao što je „grad dima“. Umesto toga trebalo bi ubuduće da stoji „zeleni grad“ fraza koja kazuje priču o tome kako se ekonomija može popraviti. Stopa nezaposlenosti u gradu je 7.7 odsto što je ispod proseka na nivou države i nacionalnom nivou, a grad je i pionir zelene tehnologije. Lideri G-20 imaće sastanke u novom, energetski efikasnom zdanju – Centar za konvencije Dejvid Laurens. Banket i večera za svetske moćnike i njihove supruge organizuje se u Pips konzervatorijumu i botaničkoj bašti zdanju iz 19. veka, projektovanom da nimalo ne koristi spoljnu energiju i vodu. Zato se svi slaži da će Pitsburg uputiti svetu perfektnu poruku priče Obamine Amerike. Na papiru, Pitsburg je školski primer kako globalizovana ekonomija funkcioniše.

Na bezbednost potrošeno 19 miliona dolara

Pripadnici specijalnih snaga bezbednosti raspoređeni su u Pitsburgu, dok je policija zapečatila uže jezgro grada kako bi „izolovala“ globalne lidere od potencijalnih nereda demonstranata okupljenih u gradu. Lokalni dnevnik Pitsburg Post Gazeta preneo je da je 27 ulica koje vode u centralni deo grada poznat kao zlatni trougao potpuno zapečaćeno. Gotovo 4.000 pripadnika policije i 2.000 vojnika nacionalne garde, plus 11 patrolnih čamaca sa reka u stanju su pripravnosti. Iz kancelarije gradonačelnika saopšteno je da je na bezbednost utrošeno 19 miliona dolara, od čega je federalna vlada obezbedila 10 miliona, država Pensilvanija četiri miliona, a ostalo grad. Aktivisti pokreta Grinpis, koji se okupljaju još od srede, prostrli su veliku zastavu na kojoj piše „Opasnost“ iznad reči „Sledi klimatska destrukcija“ i „smanjite emisiju CO2 odmah“. Dosada je uhapšeno nekoliko desetina aktivista, okrivljeni za kršenje reda i ometanja saobraćaja. Gradske vlasti zabranile su okupljanja demonstranata na nekoliko parkova i ruta.

Policija kaže da želi da izbegne sukobe koji su se dogodili u Sijetlu 1999, tokom samita STO kada policija ispalila suzavac i gumene metke kako bi rasterala demonstrante. Rezultat je bio 600 uhapšenih i tri miliona dolara materijalne štete. Mnogi restorani, škole i kancelarije obustavili su rad tokom dva dana samita. Grupa koja sebe naziva Otpor G-20 pozvala je narod na „ustanak“.