Dok je američki ministar odbrane Leon Paneta u Jerusalimu i u vojnom postrojenju „Gvozdena kupola“ na jugu Izraela u sredu uveravao izraelske zvaničnike da SAD „neće dozvoliti“ Iranu da proizvede nuklearno oružje, a premijer Benjamin Netanjahu još jednom ponovio da „vreme ističe“ i tražio od Vašingtona agresivniji nastup prema Teheranu, portparol Ministarstva spoljnih poslova Izraela Jigal Palmor staloženo je objašnjavao novinaru Danasa da Vlada pažljivo i strpljivo razmatra sve moguće opcije. Ali i potvrdio da je napad Izraela na Iran u igri, u šta Teheran ne treba da sumnja.
Izjave visokih izraelskih zvaničnika vode ka zaključku da je napad Izraela na iranska nuklearna postrojenja samo pitanje vremena. S druge strane, neki bivši zvaničnici, ali i glavnokomandujući vojske Beni Ganc, koji je čak kritikovao „histeriju“ koja je zavladala u medijima i u vladi, ukazuju da se ne treba igrati vatrom. Da li je vlada Izraela jedinstvena kada je reč o napadu na Iran?
Svi su složni u oceni da iz Irana dolazi pretnja. Različita su mišljenja o tome kako se treba postaviti prema pretnji. Ali na kraju, vlada će odlučiti, a službenici i bezbednosni sektor sprovesti njenu odluku. Pri donošenju ovakvih odluka vodi se debata. Debata se vodi i u javnom mnjenju, ali to ne znači da se proces odlučivanja ne sprovodi redovnom procedurom. Ne znam kakva će odluka biti, ali biće zasnovana na debati u kojoj učestvuju sva relevanta tela i ličnosti. Ali postoji konsenzus da iranski režim predstavlja veliku pretnju po Izrael i po mnoge druge zemlje na Bliskom istoku. Ako Iran napravi nuklearno oružje ta će pretnja biti pojačana na mnogim nivoima i može dugoročno da promeni lični opis Bliskog istoka, što ne sme biti dozvoljeno.
Nije li i potencijalni napad Izraela pretnja, jer ako se dogodi, takođe je svašta moguće. Raketni odgovor Irana i upotreba hemijskog oružja iz Libana, širenje konflikta na region…
Pre donošenja odluke morate odmeriti moguće posledice napada i posledice uzdržavanja od napada, odnosno dozvoljavanja Iranu da postane nuklearna vojna sila. Ako birate između dobre i loše opcije, lako ćete odlučiti. Ako birate između lošeg i još goreg rešenja, odluku je teško doneti, ali treba preuzeti odgovornost. Ne mogu da predvidim kakva će odluka biti i ne mogu otkriti ništa iz interne debate, ali sve alternative moraju biti razmotrene. I upravo to radimo.
Dakle, Vlada Izraela nije toliko nestrpljiva kada je o napadu reč kako se može učiniti kad slušate oštru retoriku premijera i ministra odbrane?
Niko nije nestrpljiv, proučavamo situaciju. Kad šaljete poruku da su „sve opcije na stolu“ i želite da Iranci poveruju da je vojna opcija moguća, a jeste, kad hoćete da im stavite do znanja da to ozbiljno mislite, morate biti uverljivi. Nije sve što objave mediji u kontekstu. Neki novinari ponekad žele da manipulišu informacijama kako bi uticali na debatu. Ponekad nešto „procuri“, ali to ne znači da je posredi jedino rešenje.
Da li je svrha sankcija prema Iranu da podstakne promenu režima?
Objavljena svrha je zaustavljanje nuklearnog programa i to je sve što ja znam. Ako sankcije prorade to će biti u redu, neće biti potrebe da se pokrene napad, niti uvode nove sankcije. Bili bismo srećni kada bi režim u Iranu počeo da se ponaša prijateljski, ali ne možemo uticati na promenu vlasti u Teheranu. Kada bismo mogli, to bismo učinili.
Kako komentarišete optužbe Irana da Izrael stoji iza ubistava njegovih nuklearnih stručnjaka?
Oni optužuju Izrael i za zemljotrese. Zapad optužuju da izaziva sušu. Hajde da budemo ozbiljni kada je reč o optužbama Irana. Tvrde i da u Iranu nema homoseksualaca…
Ali neko je svakako ubio te ljude?
U pravu ste, neko ubija te naučnike. To je činjenica, nije propaganda. Odgovorio bih na optužbe kada bi bile potkrepljene bilo kakvim dokazima da Izrael stoji iza ubistava. Tada bih mogao da kažem da li je to tačno ili nije. Ali optužbe bez objavljivanja i najmanjeg dokaza nisu vredne odgovora.
Šta je za Izrael poželjno rešenje sukoba u Siriji?
Jedina dobra opcija je uspostavljanje stabilnog demokratskog režima. Srednjoročno gledano, to se ne čini mogućim. Sve druge mogućnosti su loše, ali šta možemo da učinimo? Mi se ne mešamo, čak i kad bismo želeli, ne bismo mogli. Sirija je u opasnosti da bude podeljena, da postane kao Somalija ili da je preuzmu Muslimanska braća. Teško je predvideti. Sve što mogu da kažem je da pratimo situaciju, da smo veoma zabrinuti. Ponudili smo humanitarnu pomoć, odbijeni smo. To je sve što možemo da učinimo. I naravno da se pripremimo za slučaj da situacija direktno pogodi teritoriju Izraela.
Otkako je Iran postao glavna bliskoistočna tema, makar iz perspektive Izraela, spor sa Palestincima je marginalizovan. Znači li to da je status kvo dobar za Izrael?
Status kvo nije dobar ni za koga, jer postoji problem koji treba rešiti. Dok se ne pristupi njegovom rešavanju, on neće nestati, a situacija može da se pogorša. Status kvo se održava zato što se situacija u regionu menja izuzetno brzo, a Palestinci su uvek pregovarali samo uz podršku Arapa. Ideja o priznavanju Izraela kao države i dalje nije potuno prihvaćena u čitavom arapskom javnom mnjenju i da bi Palestinci pregovarali sa Izraelom potrebna im je podrška nekih arapskih lidera, poput predsednika Egipta, Saudijske Arabije, Maroka i drugih. Potrebna im je njihova podrška i legitimitet. Sada nemaju nikakvu arapsku podršku, jer su Arapi zauzeti drugim poslovima. Nadamo se da promene koje se dešavaju idu na bolje, ali još nismo sigurni.
Palestinci najavljuju inicijativu za prijem u članstvo UN-a kao nedržavne članice do kraja godine. Kako će Izrael odgovoriti?
To je loša inicijativa i njome se izbegavaju pregovori. Sve države su primljene u UN kao države tek pošto su priznate od svojih suseda. Nijedna nije primljena u stanju konflikta.
Velika očekivanja od Srbije, vrlo dobri odnosi sa Srpskom
U istoriji odnosa Srbije i Izraela bilo je različitih trenutaka, podseća Jigal Palmor. Izrael, navodi, ima velika očekivanja od Srbije koja se uvek ne ispunjavaju.
– Bili smo veoma razočarani kada je Srbija glasala za prijem Paletinaca u Unesko, jer smo očekivali nešto drugo. Ipak, to nije ugrozilo odnose Izraela i Srbije, oni su snažni i veoma solidno zasnovani. Ali razočarenje je bilo veliko zbog velikih očekivanja – kaže Palmor. On je podsetio da je Izrael, osim što ne priznaje Kosovo, bio i protiv bombardovanja 1999.
Palmor uzdržano odgovara na konstataciju da je Izrael uspostavio veoma dobre odnose sa Republikom Srpskom ističući da se oni moraju posmatrati u kontekstu odnosa sa BiH.
– Šef diplomatije Liberman je bio u RS najmanje dva puta, predsednik Dodik je bio u Izraelu. To je bilo porebno i to je vrlo dobro, i naravno odražava se i na odnose Izraela sa Srbijom. Želimo dobre odnose sa BiH u celini, ali za sada su oni nešto bolji sa jednim njenim delom – ukazuje Palmor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
