„Izručenje Turskoj bi bilo ravno smrtnoj kazni“: Pritvoreni kurdski političar Edževit Piroglu skoro dva meseca štrajkuje glađu

Kako navodi njegov pravni zastupnik advokat Milan Vuković, on je ove nedelje izgledao nešto bolje nego prethodne, kada je izgledao veoma loše.

– Izručenje Turskoj bi za njega bilo ravno smrtnoj kazni. On je već bio pritvoren u Turskoj i zna šta ga tamo očekuje. Iz tog razloga se nada da neće biti izručen, kaže Vukotić.

Piroglu od 21. juna prošle godine, kada je uhapšen, vodi pravnu bitku čineći sve što može kako se ne bi ponovo našao u Turskoj. Viši sud u Beogradu je odlučio da su ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo izručenje, nakon čega je uložio žalbu. Postupak pred Apelacionim sudom nikako da počne nakon što su dva ročišta odložena.

U međuvremenu je isteklo godinu dana kako se Piroglu nalazio u ekstradicionom pritvoru. Kako ističe Vukotić, nakon ovog perioda zakon obavezuje sud da odredi neku drugu meru koja bi osigurala da on prisustvuje suđenju.

– To može da bude zabrana napuštanja grada ili zabrana napuštanja određene adrese, to može da se radi sa ili bez elektornskog nadzora, to može da bude obaveza javljanja policijskoj stanici u određenim intervalima…Ono što ne može da bude je da on bude prebačen u Prihvatilište za strance kao da se ilegalno nalazi u zemlji. Samim tim što je u toku ekstradicioni proces on ima legalan status i ne može biti smešten u Prihvatilištu za strance, kaže Vukotić.

Piroglu je u prihvatilište smešten na osnovu rešenja MInistarstva unutrašnjih poslova, a istim rešenjem je pokušana i njegova deportacija, čime bi se zaobišao ceo sudski proces ekstradicije. Međutim, i na to rešenje je uložena žalba.

Najjači adut njegovog pravnog tima je dopis Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija u kojem se od srpskih organa traži da odustanu od izručivanja dok ovo telo ne razmotri njegov slučaj.

Ipak, isti stav Komitet UN-a je zauzeo i povodom izručenja turskog državljanina Dževeta Avaza. Avaz je 2017. godine izručen Turskoj.

Kako za Danas nezvanično navodi sagovornik upućen u ovu materiju, oglušenjem o zahteve UN-a Srbija bi snosila izvesne posledice u vidu osude u međunarodnoj zajednici. Ipak, druga strana medalje je pritisak koji Turska vrši na Srbiju.

Turska Piroglua sumnjiči za članstvo u „naoružanim terorističkim organizacijama“. Optužen je za učešće u velikim protestima u parku Gezi 2013. godine, kao i za učešće u borbama u Siriji, a sve pod okriljem Sirijskih demokratskih snaga, ogrankom Kurdistanske radničke partije koje je u Turskoj ilegalna. Piroglu je bio jedan od lidera Socijalističke demokratske partije (SDP), bivši direktor Asocijacije za ljudska prava, a vodio je i redakciju političkog časopisa Genč Devrimci.

Danasov sagovornik ističe da je teško naslutiti u kom pravcu će se ovaj slučaj dalje kretati imajući u vidu nekonzistentnu politiku Srbije kada je ekstradicija u pitanju. Kada su u pitanju kurdski državljani, navodi naš sagovornik, praksa je šarena – neke građani se deportuju, drugi prolaze kroz ekstradicioni proces, a treći se naprosto puste.

Neki drugi ekstradicioni postupci otkrivaju nepozdano postupanje Srbije kada je izručivanje stranih državljana u pitanju. Uz već spomenut primer Dževeta Avaza, koji je izručen Turskoj i pored protivljenja Komiteta za torturu UN-a, tu je i nekoliko slučajeva u kojima su državni organi Srbije imali više razumevanja. Tako je Srbija politički azil dodelila rumunskom političaru i biznismenu Sebastijanu Gici koji se potraživao zbog pranja novca. Nije izručen ni Cvetan Vasilev, bugarski biznismen koji se potraživao zbog izazivanja bankarske krize. On je takođe dobio azil, pošto je ocenjeno da bi u Bugarskoj bio izložen nečovečnom i ponižavajućem postupanju.