Izumiranje opančarskog zanata otpočelo pre osamdeset godina

Vreme izveštava iz Pariza, gde je državni vrh Francuske uznemiren jer je iz Berlina stigla depeša o odluci praške vlade da izvrši mobilizaciju u pograničnim oblastima.

Pored Pariza uznemiren je i London. Navodi se da je razmeštanje i nemačkih i čehoslovačkih vojnika duž zajedničke granice izazvalo veliko uzbuđenje, kako u vladi tako i kod građana na kraljevskom ostrvu. Za to vreme nemački ambasador skrenuo je pažnju britanskoj vladi da je levičarska štampa puna kritičkih tekstova o Hitleru, lideru te zemlje.

Istraga o misterioznoj “bari krvi” nastaloj na Petrovom mostu, koji spaja Beograd i Ovču, i dalje traje, a reporter Vremena otišao je na lice mesta. Tragove krvi uočili su seljaci „prekjuče“ , rano ujutru, a potom su uznemireni krenuli u potragu za ranjenim.

Prema rečima opštinskog čistača Vojislava Jevtića na mostu je, oko devet časova, ujutru zaustavljen saobraćaj, a mnogo pešaka okupilo se da sazna o čemu se radi.

„Zakrčen saobraćaj. Velika larma. Kad tamo – krv. Kao da je neko zaklao vola! Svi me pitaju šta se dogodilo, a ja im kažem da znam taman koliko i oni svi. Krv se pojavila u razmaku od pola sata dok sam ja doručkovao,“ naglašava Jevtić.

Uprkos pretpostavkama meštana da je žrtva pregažena pa bačena u Dunav, tajna „bare krvi“ ostaje nerazjašnjena do daljnjeg, zaključuje Vreme.

Tu je i reportaža sa grčkog ostrva Vido, o stradanju naše vojske i sedam hiljada mrtvih u Plavoj grobnici.

Muškarci svih starosnih doba, raznih profesija, ostavili su svoje kosti kao neznani junaci na ovom ostrvu, jer kako primećuje Vreme, oni koji su umrli na „ostrvu smrti“ nemaju imena.

„Drumom ka moru svakodnevno od jutra do mraka išle su male patrole vojnika sa nosilima, u kojima je ležao nepoznati srpski vojnik pokriven francuskom trobojkom, kao da je na poslednjem času hteo iskazati tako svoju savezničku vernost,“ piše Vreme.

Te povorke kretale su se u rasponu od pola sata, pa su tako „kamare naših vojnika rasle u čitava brda, piramide.“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Krenuo je prvi voz u Crnoj Gori, izveštava Pravda. U Nikšiću je „juče“ puštena u saobraćaj prva crnogorska železnica, i to na relaciji Nikšić-Bileća, dužine 71 km.

Tu je i vest da u Beogradu opanke možete pazariti u svega 13 radnji, u kojima posluje nešto više od dvadesetak radnika. Opančarski zanat preti da ode u prošlost, prognozira Pravda, imajući u vidu da se u proteklih osam godina svaka treća opančarska radnja zatvorila.

„Budemo li i dalje ovim tempom propadali, kroz pet godina predstavljaćemo prošlost i muzejsku vrednost, i naše radnje i mi,“ požalio se jedan prestonički opančar.

Reportaža o dvadeset minuta autobuske vožnje od Beograda do Pančeva našla se na stranicama Pravde, tog 17. jula, pre osamdeset godina. Pod naslovom “Životinja koja ne zarezuje sirenu i Banaćani kao večiti putnici” čitaoci mogu pročitati kako stići i šta obići u Pančevu, koje se u poslednje vreme često pominje kao omiljeno izletište Beograđana.

Iako do Pančeva Beograđani mogu stići čamcima, brodovima ili vozom, revolucija se desila dolaskom autobusa na ovaj drum.

“Kad je prvi autobus stao u Pančevački rit oko njega su se okupili svi stanovnici, gledajući u autobus, šofera i konduktera kao u neko čudo,” dočarava atmosferu reporter Pravde.

A da li se i po čemu Bačka razlikuje od ostalih delova Srbije, novinari Pravde pokušali su da odgonetnu u Bačkoj Topoli.

Banatska sela nisu kao svugde uz prugu, jer pruga je ovde prošla tamo gde je najkraće, a iznad njih uzdiže se bačka gora, visoka nekoliko desetina metara. Ova sela broje više od deset hiljada stanovnika, što je znatno iznad proseka za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, a u njima ima i dosta bezeljmaša. Takvih u Šumadiji nema, podseća Pravda, jer je tamo svaki seljak, domaćin kuće, vlasnik bar malog parčeta zemlje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.