Izveštaj EK o Srbiji: Pritisci na tužilaštvo, korupcija u javnim nabavkama, upitna nezavisnost REM

U izveštaju o vladavini prava u članicama EU, koji je ove godine prvi put obuhvatio i četiri zemlje Zapadnog Balkana, EK je ocenila da srpski pravosudni sistem poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu, ali da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo i dalje na visokom nivou.

„Preduzet je niz koraka da se smanji prostor za politički uticaj na sudstvo i tužilaštva, ali i dalje treba posmatrati njihove efeke u praksi“, navodi se u izveštaju i dodaje da se ne prate, ili se prate u malom broju slučajevi neprimerenog uticaja.

Prema oceni Komisije, Srbija još nema sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete u sudovima i tužilaštvima.

Dok se u pogledu efikasnosti vidi pozitivan trend za civilne, privredne i krivične predmete, „postoje ozbiljni izazovi u rešavanju upravnih predmeta i ustavnih žalbi“.

Ocenivši da za borbu protiv korupcije postoji pravni okvir, Komisija je istakla da postoje nedostaci u praksi i da su potrebna dalja poboljšanja da bi se postigli bolji rezultati u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou.

„Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje nema dovoljno osoblja i postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage korupcije na visokom nivou i krivično gonjenje“, ocenila je EK.

Zakonodavstvo o zaštiti uzbunjivača još nije usklađeno sa pravnim tekovinama EU, a javne nabavke su oblast u kojoj postoji visok rizik od korupcije, „posebno u pogledu nekoliko izuzetaka iz Zakona o javnim nabavkama“.

Takođe se ukazuje na nedostatke u verifikaciji deklaracija o imovini, u političkom finansiranju partija i ograničenom obimu uredbe o lobiranju.

EK podseća da se još čeka usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, za period 2023-2028, i pratećeg Akcionog plana.

Kada su u pitanju mediji, EK je izrazila zabrinutost za bezbednost novinara i zbog sve većeg pritiska zloupotrebom tužbi.

„Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat zaštite medijskog pluralizma i profesionalnih standarda, a postoji i ozbiljna zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti“, navodi se u izveštaju.

Komisija smatra da je potrebno dodatno izmeniti zakonodavstvo o medijima, u cilju potpunog usklađivanja s evropskim pravnim tekovinama i standardima i da je potrebno u potunosti primeniti mere iz medijske strategije koje se odnose na transparentnost u vlasničkoj strukturi i oglašavanje državnih resursa.

„U kontekstu žalbi na pristrasnost izveštavanja, treba raditi na rešavanju pitanja uređivačke autonomije i pluralizma državnih medija“, piše u izveštaju.

Dodaje se da se novinari i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem državnih organa da objave informacije od javnog značaja ili uopšte ne dobijaju odgovor.

EK je ocenila da nedovoljna efikasnost, autonomija i transparentnost ograničavaju mogućnost parlamenta da nadzire izvršnu vlast i donosi zakone.

Takođe navodi da je potrebno ojačati proces javnih konsultacija, kao i da nije uvek jasno da li se i kako sprovode preporuke ombudsmana, poverenika za informacije od javnog značaja i poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

U izvešaju se ocenjuje da organizacijama civilnog društva „nedostaje okruženje koje omogućava njihovo osnivanje, poslovanje i finansiranje“.