Izveštaj o sopstvenom životu

Za života decenijama najčitaniji strani pisac u Nemačkoj, moglo bi se reći, priznanjem Knjiga meseca juna vratio se nemačkoj čitalačkoj publici.

Knjiga Sečaj se večkrat na Vali, pojavila se u Nemačkoj u martu ove godine, u izdanju kuće Šefling, pod nazivom Sećaj se zauvek, a na nemački jezik su je preveli Mirjana i Klaus Vitman, sa pogovorom Ilme Rakuze.

Knjiga je prvi put sada prevedena na nemački jezik, a kritičari su ocenili i da je prevod upravo ove njegove knjige zakasneli prevod, napominjući da je knjiga trebala ranije da se pojavi u Nemačkoj.

Knjigu na srpskom jeziku objavila je Akademska knjiga iz Novog Sada u ediciji Celokupnih dela Aleksandra Tišme, a izvorno je objavljena na srpskohrvatskom jeziku 1992.

Čuveno je bilo i njeno izdanje iz 2000 (Izdavačka knjižarnic Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci).

Ovaj izveštaj o sopstvenom životu, kako to Tišma pomalo suvo formuliše već u prvoj rečenici, nastaje u jednom za njega prelomnom životnom trenutku neposredno posle smrti majke, i u jeku političkih događaja koji negiraju i ukidaju istoriju i prošlost države u kojoj je proživeo vek i koja se početkom poslednje decenije 20. veka izmiče u nepostojanje, u propast.

Knjiga Sečaj se večkrat na Vali kojom autor pokušava da to prevaziđe predstavlja pritom ne samo jednu vrstu svođenja bilansa, završnog pogleda na sopstveni život i književni rad, uz pokušaj ocrtavanja kontura sopstvenog psihograma, već pre svega pruža sliku jednog vremena i sveta i istorijskih događaja čiji je Tišma bio svedok.

Velika knjiga i o sećanju jer, Tišma, koji rukopis ispisuje krajem 1991, na samom početku piše: „Ličnost je memorija – tako bar izgleda“.

Do krajnosti otvoren i nemilosrdan prema sebi u sudovima o sopstvenim postupcima i karakteru, prelamajući i preplićući sopstvenu biografiju i svoje postanje i formiranje kao pisca sa istorijskim događajima, Tišma čitaocu u ovoj knjizi pored fragmenata slike Novog Sada i Jugoslavije od tridesetih godina pa do kraja prošloga veka, približava i deo istorije i kulture srednjoevropskih Jevreja i nekadašnje Srednje Evrope.

Sečaj se večkrat na Vali velika je knjiga i o identitetima o čemu piše i Julia Šreder u obrazloženju ove nagrade u ime darmštatskog žirija Knjige meseca.

„Rođen i odrastao u Vojvodini u porodici Srbina i mađarske Jevrejke, Tišma se u mladosti osećao kao neko između, kao dvosmislena, kompromisna osoba. Ovo nije bio neobičan identitet za stanovnike nekadašnjeg multinacionalnog grada Novog Sada, a svakako je bio sredstvo za preživljavanje u vreme međusobnog progona etničkih grupa, gerilskog rata, ubistava Jevreja od mađarskih i nemačkih okupatora, ali i u komunističkoj Titovoj državi sa kontrolom mišljenja, a koji se danas rado zaboravlja“, i dodaje u obrazloženju kako Tišma „da bi preživeo i mogao pisati, usvaja svoj program odricanja od vlastitog integriteta, prihvata licemerje, prilagođavanje i pretvaranje, što i ne skriva u svojoj autobiografiji“.

Nagrada Knjiga meseca u Nemačkoj postoji od 1952, od kad se redovno sastaje nezavisni žiri pisaca, novinara i književnih kritičara, kako bi iz množine novih izdanja posebno istakao jednu knjigu, čiji literarni kvaliteti zavređuju da se na nju usmeri pažnja javnosti.

Institucionalni osnov za počasni rad ovog žirija iz Darmštata, jeste udruženje Knjiga meseca, osnovano 1957. Članove ovog udruženja čine, pored autora, i trgovci knjigama, izdavači kao i osobe zainteresovane za književnost.

Nagrada se dodeljuje mesečno, i izabranim knjigama pomaže da dosegnu širu publiku, budući da izbor ne pada uvek na književne bestselere. Ovog meseca žiri je odlučio da izdvoji, i time preporuči, ovu autobiografiju Aleksandra Tišme.

Ako je ličnost memorija, tako je i jedna kultura velika koliko je njeno sećanje na najveće pisce koje je imala.

Akademska knjiga upravo je zbog te činjenice i uradila projekat Celokupna dela Aleksandra Tišme. Pre ovog projekta, Tišmini veliki romani, eseji, poezija i dnevnici mogli su se kupiti samo kod antikvara.