Izveštaj o terorizmu: Glavni problemi Srbije repatrijacija, radikalizacija, kretanje novca i oružja

U izveštaju za 2022. godinu navodi se da je Srbija nastavila sa aktivnostima u borbi protiv terorizma i finansiranja terorizma, ali i da je posle napada Rusije na Ukrajinu obustavila vežbe sa međunarodnim partnerima, što je dovelo do otkazivanja antiterorističke vežbe sa SAD.

Srbija je prošle godine napravila akcione planove za eliminaciju međunarodnog terorizma, sprovela procene rizika za suzbijanje finansiranja terorizma i pratila finansiranje terorizma, navodi se.

Dodaje se da u Srbiji prošle godine nije bilo terorističkih napada rasno ili etnički motivisanih nasilnih ekstremističkih grupa, ali i da su takve grupe, posebno proruske, bile aktivne.

Stejt department navodi da je 2022. u Srbiji došlo do značajnog porasta pretnji bombama, kojih je bilo 140. Mnoge od njih dolazile su van granica Srbije i bile su usmerene na važnu infrastrukturu.

Iako Rezolucija 2396 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija poziva države članice da razviju sisteme za proveru podataka o putnicima, oni u Srbiji nisu korišćeni.

U Siriji je 2022. bilo do 27 stranih terorističkih boraca iz Srbije i članova njihovih porodica, a Srbija nije sprovela nijednu repatrijaciju. Srbija je formirala timove za reintegraciju i usvojila akcioni plan za eventualni prijem povratnika, navodi se.

Dodaje se da je Srbija osudila sedam od 10 boraca povratnika iz Sirije ili Iraka, od kojih neke u odsustvu, za terorističke aktivnosti. Njima su izrečene kazne do 11 godina zatvora.

Stejt department ukazuje da Srbiji nedostaje zakonodavstvo koje se u potpunosti bavi svim aspektima obuke, finansiranja i regrutovanja terorista.

U izveštaju se ukazuje i da se Srbija Vašingtonskom sporazumom iz septembra 2020. obavezala da će proiranski libanski Hezbolah označiti kao terorističku grupu u celini i da će ograničiti njene operacije i finansijske aktivnosti. Dodaje se da Srbija to nije učinila, i da to obrazlaže time što UN nisu označile Hezbolah kao terorističku grupu.

Kad je reč o borbi protiv nasilnog ekstremizma, u izveštaju se navodi da je Srbija primenila Nacionalnu strategiju za prevenciju i borbu protiv terorizma za period od 2017. do 2021. godine. Dodaje se da vlada još nije usvojila studiju uticaja ove strategije, koja je preduslov za definisanje nove strategije.

Po pitanju sprovođenja zakona i bezbednosti granice, navodi se da nije bilo značajnijih promena od 2021. godine. Srbija, kako se dodaje, inkriminiše krivična dela u vezi sa terorizmom, uključujući regrutovanje i finansiranje, a Krivični zakonik predviđa doživotni zatvor za terorističke akte koji su rezultirali smrću.

U godišnjem izveštaju Stejt department navodi da su strane terorističke grupe u Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu nastojale da iskoriste aktivne mreže ilegalnog krijumčarenja i trgovine ljudima kako bi pokušale da olakšaju ulazak terorista u Evropu sa Bliskog istoka i iz južne Azije.

Evropa se i dalje suočava sa kontinuiranim terorističkim pretnjama, uključujući grupe koje su SAD označile kao terorističke, rasno ili etnički motivisane nasilne ekstremiste i islamistički terorizam, piše u izveštaju.

Mnoge evropske vlade, kako se navodi, izrazile su zabrinutost zbog rastuće pretnje rasno ili etnički motivisanih nasilnih ekstremista, budući da oni na internetu aktivno rade na angažovanju, regrutovanju i radikalizaciji koja vodi ka nasilju.

Politika, programi i odnosi SAD sa evropskim državama i Evropskom unijom ojačani su izbijanjem velikog rata na evropskom kontinentu. Zemlje centralne, istočne i južne Evrope i dalje su meta ruskih dezinformacija i propagande, sa ciljem kooptiranja rasno ili etnički motivisanih nasilnih ekstremističkih pokreta za podrivanje članica NATO i EU i zemalja kandidata za članstvo, navodi Stejt department.