Izveštaj o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji: Najviše prijava građana podneto protiv televizija Pink i Hepi

Autor Izveštaja, profesorka beogradskog Pravnog fakulteta Ivana Krstić ocenila je da je sudska praksa nedovoljno ujednačena i da sudovi daju prevagu slobodi izražavanja u odnosu na govor mržnje, jer postoji stav da je srpsko društvo tolerantnije na određeni govor.

Ivana Krstić je navela da je najviše prijava građana podneto protiv televizija Pink i Hepi, koje emituju rijaliti programe, ali da ih je Regulatorno telo za elektronske medije sve odbilo, kao nepotpune.

Prema rečima Ivane Krstić, u Srbiji postoji stalni porast govora mržnje, javne ličnosti koriste zapaljiv govor, dok se na društvenim mrežama govor mržnje ne sprečava.

U medijima nema mnogo tekstova koji se mogu okarkaterisati kao govor mržnje kada se gledaju pojedinačno, ali se, ukoliko se posmatra uređivačka politika, može zaključiti da je govor mržnje sveprisutan, ocenila je Ivana Krstić.

Ona je izjavila da postoji veliki broj tekstova koji doprinose negativnom stereotipu prema određenim grupama, nacionalnim manjinama i politici susednih država.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je, uz konstataciju da je jezik jedno od najopasnijih oružja u svakom društvu, navela da su u Srbiji najčešće žrtve diskriminacije pripadnici LGBT zajednice, Romi, Albanci, Hrvati, žene, migranti.

Na složenost situacije utiče činjenica da su mogućnosti javnog izražavanja mnogo veće nego pre dve decenije, a time i mogućnosti vređanja, pretnji, progona, izjavila je Brankica Janković.

Prema njenim rečima, anonimnost na internetu omogućava pretnje i govor mržnje, za koje sloboda govora ne može biti opravdanje.

Svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje stavove, ali sloboda govora ne sme biti izgovor za diskriminaciju, ocenila je Brankica Janković.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić je izjavio da pandemija virusa korona nije ojačala empatiju, već je doprinela eksploziji govora mržnje.

Ne postoji politička volja da se stvari promene, a političari na obične građane prenose govor mržnje prema drugima i drugačijima, rekao je Bodrožić.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Beogradu Mateja Norčič Štamcar je navela da se govor mržnje toleriše u medijima u Srbiji.

Potrebno je podizanje svesti javnosti o tome šta predstavlja govor mržnje i kakve su njegove posledice, ocenila je Mateja Norčič Štamcar.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper je izjavio da je pandemija otvorila put novom jeziku mržnje prema ranjivim grupama kao što su starije osobe, pripadnici nacionalnih manjina i LGBT zajednice, migranti.

Mržnja ima posledice u stvarnom životu, po obične ljude, zbog čega žrtve moraju biti u centru pažnje. Radi se o političkom problemu, pa u središtu treba da bude politička odgovornost, konstatovao je Flesenkemper.

Prema njegovim rečima, mržnja je proizvod, koji može stvoriti finasijski prihod, jer je lakše poslati poruku mržnje, nego konstruktivnu poruku.