Klimatske promene su multiplikator rizika i na kompleksan način utiču na privredu, životnu sredinu i društva u jugoistočnoj Evropi, navodi se u izveštaju koji su danas objavili OEBS i Adelfi, ekspertska organizacija sa sedištem u Berlinu.
U ovom izveštaju pod nazivom Regionalna procena za jugoistočnu Evropu: bezbednosne implikacije klimatskih promena, u kome su ustanovljeni rizici, žarišta, zajednički izazovi i prilike za saradnju, predstavljaju se rezultati obuhvatnih konsultacija u pogledu klimatskih promena i bezbednosti u regionu OEBS-a.
Te konsultacije podrazumevale su niz radionica i anketa u kojima je učestvovalo preko 80 predstavnika/ca institucija Vlade, organizacija civilnog društva, akademske zajednice iz jugoistočne Evrope i regionalnih i međunarodnih organizacija.
„Klimatske promene se ubrzavaju na svetskom nivou, a njihove posledice osećaju se i širom jugoistočne Evrope, uz sve češće i sve jače toplotne talase, suše, poplave i šumske požare“, navodi se u saopštenju.
U ovom izveštaju navodi se sedam vrsta rizika koji su naročito relevantni u pogledu regionalne bezbednosti i stabilnosti, uključujući u domenu poljoprivrede, turizma, energetike, zdravlja i šumarstva.
U njemu se takođe definiše sedam konkretnih geografskih žarišta, kao što su baseni zajedničkih reka i zajednički planinski ekosistemi, a kao dva najvažnija izazova za ceo region ističu se zagađenje vazduha i migracije.
Pre svega, izveštaj naglašava da postoji nekoliko prilika za regionalnu saradnju koje bi trebalo iskoristiti kako bi se pružio odgovor na bezbednosne rizike koji proizlaze iz klimatskih promena.
Objavljivanje Izveštaja je na Dan planete Zemlje, kada se obeležava i peta godišnjica potpisivanja Pariskog sporazuma.
„Klimatske promene predstavljaju jedno od najvažnijih pitanja našeg vremena u pogledu politike, ekonomije, društva i životne sredine. Udružene sa drugim pritiscima, kao što su neravnomeran ekonomski razvoj, društvene nejednakosti i ograničeni resursi, klimatske promene mogu predstavljati i pitanje bezbednosti. Ovi izazovi mogu se rešiti samo kroz multilateralan i kooperativan pristup”, izjavila je generalna sekretarka OEBS-a Helga Marija Šmid i dodaje da je „u jugoistočnoj Evropi već ostvaren napredak mapiranjem zajedničkih potencijalnih rizika i definisanjem zajedničkih rešenja.”
Još 1975. godine, Helsinškim završnim aktom prepoznata je potreba za saradnjom u pogledu klimatskih promena kao deo sveobuhvatnog pristupa OEBS-a miru i bezbednosti.
Vuk Žugić, koordinator OEBS-a za ekonomske i ekološke aktivnosti, izjavio je su da ovakvi konsultativni procesi ključni za odgovaranje na različite uticaje klimatskih promena u području OEBS-a.
„Zahvalni smo svim učesnicima u ovom regionalnom procesu konsultacija. Veliku većinu učesnika činile su žene, koje su pripremile teren za razvijanje otpornosti na klimatske promene u regionu. U narednim koracima potrebno nam je intenzivno angažovanje žena i muškaraca, uključujući i mlade, kako bismo doprineli razvoju i sprovođenju mera saradnje koje će dalje doprineti bezbednosti i stabilnosti u regionu”, istakao je Žugić.
Ovaj izveštaj deo je OEBS-ovog projekta „Jačanje odgovora na bezbednosne rizike koji proizlaze iz klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi, istočnoj Evropi, na južnom Kavkazu i u centralnoj Aziji” koji finansiraju Andora, Austrija, Republika Češka, Nemačka, Italija, Lihtenštajn, Luksemburg i Norveška.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.