Izveštaj Reportera bez granica: Sloboda medija u Srbiji najugroženija u poslednje 22 godine

Srbija je sada po slobodi medija na pretposlednjem mestu u zoni EU-Balkan, a ostaje na poslednjem među zemljama bivše Jugoslavije, ukazao je Salaj.

Prema njegovim rečima, Srbija se prvi put iz „problematične“ pomerila u zonu zemalja u kojima je stanje slobode medija „teško“.

Oslobađajuća presuda optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije predstavlja značajno pogoršanje prilika u oblasti prava, smatra Salaj.

Kako je napomenuo, ona ne može biti kompenzovana naporima vlasti da procesuiraju nedavne napade na novinare, iako je to u izveštaju Reportera bez granica uticalo na bolju ocenu u domenu bezbednosti.

U Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, novinari su izloženi pretnjama podstaknutim političkim napadima kojima ih kontinuirano izlažu najviši predstavnici vlasti, što se toleriše, pa čak i ohrabruje unutar vladajućih partija, predočio je Salaj.

Osim toga, slobodu medija sputavaju i nekažnjivost za krivična dela počinjena nad novinarima i uvredljive SLAPP tužbe, ukazao je on i ocenio da je medijska regulativa poboljšana, ali da je i dalje nedovoljno efikasna i dozvoljava širenje ruske propagande.

Vlasti Srbije moraju preduzeti specifične mere podrške pravu na informisanje, a posebno da se uzdrže od govora mržnje prema novinarima i da povećaju nezavisnost, efektivnost i transparentnost medijske regulative, poručio je Salaj.

Prema izveštaju Reportera bez granica za ovu godinu, Srbija je po indeksu slobode medija, među 180 zemalja u svetu, rangirana na 98. mesto, što je pad za sedam mesta u odnosu na 2023.

Govoreći o slobodi medija na Zapadnom Balkanu, Salaj je precizirao da je Severna Makedonija na 35. mestu, Crna Gora na 40. mestu, Kosovo na 75. mestu, Bosna i Hercegovina na 81. mestu, a Albanija na 99.

Na celom Zapadnom Balkanu stanje slobode medija je pogoršano, rekao je Salaj i napomenuo da je najveći pad zabeležen na Kosovu, koje je za 19 mesta lošije plasirano nego prošle godine, dok je jedino Severna Makedonija napredovala za dva mesta, ali samo zbog pogoršane situacije u ostalom delu regiona.

Pogoršanje svih indikatora u Albaniji, koja je, uz Srbiju, stavljena u kategoriju zemlje u kojoj je stanje slobode medija „teško“, odraz je produbljivanja sistemskih problema, ocenio je Salaj.

Kako je objasnio, reč je o sukobu interesa vlasnika medija, političkim pritiscima, neodgovarajućem pravnom okviru i napadima na novinare, koji su uzrok snažne autocenzure.

Rastući nacionalizam negativno utiče na slobodu medija u celom regionu, upozorio je Salaj i konstatovao da su vladajuća partija i provladini mediji u Srbiji pojačali napade na nezavisno novinarstvo.

Prema njegovim rečima, u kontekstu tenzija sa Srbijom, novinari na Kosovu su izloženi mnogobrojnim fizičkim napadima, dok je vlada u Prištini podvrgla pritisku i privatne i javne medije.

„U Bosni i Hercegovini, nacionalistički predsednik Republike Srpske stalno napada novinare, a dekriminalizacijom klevete i najavom zakona o ‘stranim agentima’ targetira i medije“, rekao je Salaj.

Prema njegovoj oceni, čak je i u zemljama u kojima je stanje najbolje u regionu – u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, sloboda medija u 2023. bila ugrožena političkim i sudskim pritiscima na medije.

Sankcionisanje krivičnih dela počinjenih nad novinarima i njihova sudska zaštita glavni su izazovi u svim zemljama regiona, naglasio je Salaj.

Na jednoj strani, kako je ilustrovao, Jovo Martinović je u Crnoj Gori definitivno oslobođen lažnih optužbi, dok su u Srbiji osuđeni počinioci napada na Milana Jovanovića, ali na drugoj strani, konačna presuda optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije predstavlja fijasko.

Na Zapadnom Balkanu su pouzdane informacije ugrožene i ruskom propagandom, ocenio je Salaj i zaključio da integracija u EU, koja sada ima i Evropski akt o slobodi medija, predstavlja priliku za pozitivan razvoj.