Izveštaj: U 2018. godini zabeleženo 42 protivpravna akta prema LGBT osobama

U izveštaju se u pola dokumentovanih zločina iz mržnje (35 u 2018) uključivalo psihičko nasilje, u 12 slučajeva zabeležene su pretnje, u devet diskriminacija, u po jednom slučaju uništavanje imovine, proganjanje, maltretiranje i govor mržnje. Četvrtina slučajeva uključivala je fizičko nasilje bez telesnih povreda, dok je u tri slučaja došlo do povreda.

Poredeći 2017. i 2018. godinu koordinator za zajednicu u Udruženju „Da se zna“ Miloš Kovačević rekao je da je od svih zabeleženih slučajeva u 2017. bilo 30 odsto fizičkih napada, a u 2018. 33,5 odsto, da je bilo 63 odsto uvreda u 2017. a naredne godine 57,1 odsto.

„Tu nema većeg odstupanja. Diskriminacija je u porastu u 2018, a pretnje u opadanju. U 2017. pretnje su činile 41 odsto slučajeva, a u 2018. godini 28,6 odsto. Slučajevi fizičkog nasilja su konstantni. Zabeležili smo tri slučaja sa teškim povredama“, rekao je Kovačević i dodao da su zabeležena i dva seksualna napada prema lezbejkama.

Zločini iz mržnje dogodili su se 11 puta na otvorenim javnim površinama, dva puta u zatvorenim javniom prostorima, pet puta na radnom mestu žrtve, jednom u gradskom prevozu, dva puta u zdravstvenoj ustanovi, jednom u policijskoj stanici, devet puta u stanovima žrtava ili njihovih prijatelja i porodice, tri puta u obrazovnim ustanovama i dva puta na LGBT mestima.

Izveštaj pokazuje da su policiji prijavljena samo tri slučaja, tužilaštvu dva, po jedan u Centru za socijalni rad i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, a takođe opao je broj prijavljenih slučajeva tužilaštvu i policiji u odnosu na 2017. kada je bilo prijavljeno 67 odsto slučajeva, dok je u 2018. prijavljeno manje od 12 odsto. Kao razlog za neprijavljivanje slučajeva žrtve su najčešće, u 23,5 odsto slučajeva navele nepoverenje u institucije, a po 14,7 odsto zbog straha od počinitelja i nepoznavanja procedura.

Menadžer udruženja ERA Vuk Raičević izneo je podatke u regionu i kazao da je u Albaniji evidentirano 45 slučajeva, ali da su samo tri prijavljena policiji, kao i da su u Makedoniji registrovana 43 slučaja, a policiji prijavljena četiri.

„U našem regionu dobar primer je Hrvatska, jer se dela motivisana zločinom iz mržnje gone po službenoj dužnosti“, rekao je Raičević. Izvršna direktorka „Da se zna“ Dragoslava Barzut ocenila je da je situacija ostavlja poražavajući utisak jer pored dobre legislative gonjenja slučajeva koje prijave se odlažu.

Među slučajevima za koje su tražili sudsko gonjenje zbog diskriminacije LGBT osoba navodi se slučaj sadašnjeg dekana Pravnog fakulteta u novom Sadu Branislava Ristivojevića, pevača Aleksandra Vuksanovića – Ace Lukasa i književnika Vladimira Dimitrijevića. Predstavnik „Da se zna“ Stefan Šparavalo rekao je da je zanimljivo da je među slučajevima jedan koji je pevao na mitingu vlasti, a drugi koji je govorio na protestu „Jedan od pet miliona“ i da to pokazuje koliko je LGBT zajednica „važna“ i za vlast i za opoziciju.

„LGBT zajednica je i na margini vlasti čija premijerka tvrdi da zemlja nije homofobična. Kakva se poruka šalje kada takva osoba (Vuksanović) bude plaćena našim parama i stoji pored predsednika ili premijerke“, rekao je Šparavalo. On je rekao i da je kada je podneta tužba protiv Dimitrijevića zbog diskriminacije prema LGBT osoba, on dobio podršku mnogih ljudi, među kojima je bio i predsednik Dveri Boško Obradović.