Izveštaj UNDP o ljudskom razvoju za 2019: Srbija na 63 poziciji od 189 zemalja

Šampion ljudskog razvoja je Norveška, a prate je Švajcarska i Irska. Indeks ljudskog razvoja (HDI) predstavlja zbir preduzetih mera za napredak u tri kategorije – dug i zdrav život, pristup obrazovanju i pristojan životni standard.
Prema tom parametru Srbija se nalazi u kategoriji zemalja sa visokim ljudskim razvojem, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i Albanijom, kada su u pitanju zemlje regiona. Ostale zemlje u okruženju, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Mađarska, Rumunija i Bugarska su u kategoriji zemalja veoma visokog ljudskog razvoja.

Izveštaj o ljudskom razvoju ukazuje na stepen nejednakosti unutar zemalja, kao i medju različitim zemljama. Nejednakosti u ljudskom razvoju slabe jedinstvo društva i poverenje gradjana jednih u druge, u vlade i institucije, a štete ekonomiji, sprečavajući ljude da dostignu svoj puni potencijal na poslu i u životu, navodi se u saopštenju UNDP-a.

Dodaje se da te nejednakosti ukazuju da političke odluke ne odražavaju težnje celog društva i ne štite životno okruženje, jer nekolicina koja napreduje koristi svoju moć́ da odluke koje upravljaju društvom oblikuje prema svojim interesima, koji nisu interesi većine.

U izveštaju se navodi da je u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije, kome pripada i Srbija, posebno ugrožena srednja klasa. Rast BDP-a s jedne i nestajanje srednje klase s druge strane dokaz je da nejednakosti u visini dohotka u regionu rastu.

„Drugi faktori koji čine pitanje nejednakosti posebno gorućim u ovom regionu su visok nivo neformalnog i nesigurnog zapošljavanja, nedostaci u sistemu socijalne zaštite, urušavanje mreža socijalne podrške, kao i emigracija mlade i kvalifikovane radne snage i široko uočena nejednakost pred zakonom“, pokazuje izveštaj UNDP-a.

Ukazano je da su nejednak položaj i isključenost pojedinih grupa sa tržišta rada glavni izazov u čitavom regionu i uzrok migracija koje dovode do pogoršavanja trenda depopulacije.

Žene su i dalje više izložene riziku od isključenosti sa tržišta rada, iako su u tom regionu, prema Indeksu rodne nejednakosti (GII), razlike izmedju muškaraca i žena najmanje. U povećanom riziku od isključenosti sa tržišta rada nalaze se i mladi radnici sa niskim kvalifikacijama, migranti, dugotrajno nezaposleni, osobe sa invaliditetom, tradicionalno marginalizovane zajednice poput Roma i stanovnici ruralnih i izolovanih područja.

Kako je ocenjeno u izveštaju, klimatske promene i promene izazvane tehnološkim razvojem mogle bi dodatno da uspore napore za smanjenje nejednakosti.

Takodje, udeo visoko-kvalifikovane u odnosu na nisko-kvalifikovanu radnu snagu je upola manji u tom regionu nego u zemljama OECD-a, što će, uz razvoj tehnologije, dodatno usporiti dostizanje standarda bogatih zemalja, naveo je UNDP.

„Ovaj Izveštaj o ljudskom razvoju utvrdjuje koliko duboku štetu sistemske nejednakosti nanose našem društvu i zašto. Nejednakost se ne odnosi samo na to koliko neko zaradjuje u odnosu na svog komšiju. Reč je o nejednakoj raspodeli bogatstva i moći: ukorenjenim društvenim i političkim normama koje danas izvode ljude na ulice, i koje predstavljaju okidače koji će to činiti i u budućnosti, ukoliko se nešto ne promeni. Prepoznavanje pravog lica nejednakosti je prvi korak, ono što se dešava sledeće je izbor koji svaki vodja mora da donese“, rekao je administrator UNDP-a Ahim Štajner.

U izveštaju je ocenjeno da se jaz u osnovnom životnom standardu smanjuje, što pokazuje do sada nezabeležen broj ljudi koji uspevaju da izbegnu siromaštvo, glad i bolesti.

„Međutim, na pomolu je nova generacija nejednakosti vezanih za pristup obrazovanju, ali i napredak tehnologije i klimatske promene – dve seizmičke sile koje bi, ukoliko ostanu van kontrole, mogle da pokrenu ‘novo veliko društveno raslojavanje’ kakvo nije vidjeno od industrijske revolucije“, navodi se u izveštaju UNDP-a.