„Izveštaji Fridom hausa najjasnije ogledalo vlasti SNS“

Kako se navodi u izveštaju „Zemlje u tranziciji“, Srbija već drugu godinu nije u kategoriji demokratskih država. Tako je ove godine dobila ocenu 3,89 u odnosu na prošlogodišnju – 3,96.

„Stanje osnovnih sloboda i demokratskih institucija u Srbiji nastavilo je da se pogoršava 2020. godine, bez znakova poboljšanja. Tokom većeg dela godine politički život odvijao se u senci pandemije kovida 19, uz remećenje izbora“ navodi se u izveštaju i naglašava da je došlo do novih ograničenja individualnih sloboda.

Fridom haus ukazuje i to da su tokom prošle godine nezavisni mediji u Srbiji bili su „pod dodatnim pritiskom“, kao i da je situacija s položajem migranata bila komplikovanija usled pandemije.

Sagovornici Danasa predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić i advokat Aleksandar Olenik smatraju da su poslednja dva izveštaja Fridom hausa najjasnije ogledalo vlasti Srpske napredne stranke, da je Srbija bliža diktaturi i da je najsličnija Rusiji Vladimira Putina.

U izveštaju Fridom hausa se navodi da su parlamentarni izbori u junu 2020. održani bez konkurencije i rezultat izbora bio je de fakto jednopartijski parlament, te da je vlast personifikovana i u rukama Aleksandra Vučića. Ocena izbornog procesa pala je na 4,25 sa prethodnih 4,50 usled modifikacije izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija uoči parlamentarnih izbora. Primećen je i nedostatak mogućnosti izbora za glasače pošto je većina opozicije bojkotovala glasanje.

„Izbori su održani u napetoj i neobičnoj atmosferi. Bilo je zabrinutosti vezano za to da li je bilo uputno održavanje glasanja, uz neizbežno mešanje velikog broja ljudi u jeku epidemije koronavirusa“, navodi Fridom haus i ukazuje da su pravni stručnjaci doveli u pitanje da li je Vučić imao ustavno pravo da umesto parlamenta proglasi vanredno stanje usled epidemije.

U izveštaju Fridom hausa se navodi da tokom prošle godine nije postignut ni napredak u borbi protiv korupcije. Kako se ističe, ostaje da se vidi u kojoj meri vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i opozicione partije mogu da se uključe u konstruktivan dijalog i što je najvažnije, u kojoj meri je SNS zapravo spremna da stvori slobodnije i poštenije uslove na političkom terenu pred naredne izbore.

Zoran Vuletić, predsednik GDF, smatra da je izveštaj Fridom hausa tačan, ukazujući da su poslednja dva izveštaja koja Srbiju svrstavaju u hibridne režime „najjasnije ogledalo SNS vlasti i logičan ishod vođenja politike u Srbiji od 2004. kada je za premijera izabran Vojislav Koštunica“.

– Tada počinje da se vodi populistička politika oslonjena na gajenje tabloida, a ona je i danas aktuelna. Podsećam da se 2008. pred izbore promenio izborni zakon baš kao i 2020. samo je tada podignut cenzus sa tri na pet odsto za lokalne izbore jer je to tada odgovaralo Demokratskoj stranci Borisa Tadića. Prošle godine dobijamo jednopartijski parlament za koji nije kriv samo populista Vučić, već i jalova opozicija bez politike i vizije oličena u bivšem Savezu za Srbiju, koja je kroz svoj uticaj na medije kojim raspolaže obesmislila dodatno izborni proces. Građani vape za alternativom kompletnom političkom establišmentu – ističe Vuletić za Danas.

Advokat i građanski aktivista Aleksandar Olenik, smatra da je Srbija odavno hibridni režim, najsličniji Putinovoj diktaturi u Rusiji.

– Iznenađen sam izveštajem Fridom hausa jer je suviše blag. Bliži smo diktaturi nego što se to navodi jer opet imamo slučajeve sumnjivih smrti političara, na primer, Vladimira Cvijana. U slučaju Dragana Markovića zvanog Palma, tužilaštvo opet pokazuje nesposobnost samostalnog delovanja. U suprotnom, Dragan Marković zvani Palma bi odavno bio u pritvoru te bi se na taj način sprečio njegov dalji pritisak na svedoke, ali i žrtve. Zbog štetnog bojkota, o ovome se ne govori u skupštini, niti bilo gde drugo, jer nema ko da postavlja pitanja. Kod nas se politički protivnici ne ubijaju trovanjem ali nas bliža prošlost upozorava da trovanje i utapanje imaju isti rezultat – ističe Olenik za naš list.

Nazadovanje Zapadnog Balkana

Većina zemalja Zapadnog Balkana je u godišnjem izveštaju Fridom hausa dodatno nazadovala u oblasti demokratske vladavine. Pad u ocenama demokratije beleže Albanija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, dok su BiH i Severna Makedonija ostvarile napredak. U Hrvatskoj je stanje nepromenjeno, dok Slovenija beleži pad, ali su te dve zemlje jedine bivše jugoslovenske republike koje nisu u kategoriji „hibridnih režima“.