Izvinjenje i milijardu jena za bivše "žene za utehu"

Vest o postignutom sporazumu je odjeknula pošto je šef japanske diplomatije Fumio Kišida doputovao u Seul na sastanak sa svojim južnokorejskim kolegom Jun Bjung-seom. Procenjuje se da je i do 200.000 žena bilo prisiljeno da budu seksualne robinje japanskih vojnika, među kojima je bilo dosta Korejki. Ostale su bile iz Kine, Filipina, Indonezije i Tajvana.

Kišida je rekao novinarima da japanski premijer Šinzo Abe upućuje iskreno izvinjenje. „Premijer Abe ponovo upućuje najiskrenije izvinjenje i izražava žaljenje zbog svih žena koje su prošle kroz neizmerna i bolna iskustva i patile zbog neizlečivih fizičkih i psiholoških rana kao žene za utehu“, rekao je Kišida.

U tekstu sporazuma se, međutim, ne navodi eksplicitno da će „žene za utehu“ primiti odštetu, već da će fond pružiti „podršku“ i finansirati „projekte za povratak časti i dostojanstva i zarastanje psiholoških rana“.

Pojedine nekadašnje žrtve, kao što je Li Jong Su, ne slažu se sa svim tim. „Ne želimo novac. Ako su Japanci počinili grehe, treba da ponude direktnu zvaničnu odštetu vlade“, rekla je bivša „žena za utehu“, koja danas ima 88 godina. Njena vršnjakinja Jo Hi Nam je izjavila da kada se osvrne na svoj život, shvata da su ona i ostale „žene za utehu“ bile lišene osnovnih ljudskih prava kao ljudska bića, tako da „ne može da bude potpuno zadovoljna“.

Pregovarači su morali da savladaju nekoliko prepreka pre nego što su postigli sporazum, uključujući nesuglasice u vezi s tekstom dokumenta i visinu odštete. Tokio je navodno prethodno razmatrao da plati samo 100 miliona jena. Japan se više puta izvinio ili je priznao svoju odgovornost za seksualne robinje iz vremena rata. Japanske vlasti su, međutim, odbijale da plate veću odštetu, tvrdeći da je rasprava okončana 1965, kada su normalizovani diplomatski odnosi i kada su Južnoj Koreji dati zajmovi i ekonomska pomoć u vrednosti od više od 800 miliona dolara. Takođe je 1995. uspostavljen privatni fond za žrtve, koji je trajao deset godina, ali je novac dolazio od donacija, a ne od japanske vlade.

Prema najnovijem sporazumu, Japan će izdvojiti milijardu jena za nekadašnje „žene za utehu“. Fondom će upravljati južnokorejska vlada. Južna Koreja je saopštila da će to pitanje smatrati „konačno i nepovratno rešenim“ ako Japan ispuni svoja obećanja. Takođe, biće uklonjena statua koja simbolizuje „žene za utehu“, a koju su aktivisti postavili 2011. u japanskoj ambasadi u Seulu. Obe strane su pristale da se uzdrže od uzajamnih kritika.

Dopisnici ocenjuju da je tajming pregovora simboličan i da su očekivanja od njihovih rezultata izuzetno visoka. Južnokorejski predsednik je apelovao da se pitanje „žena za utehu“ reši do kraja godine, kada se navršava 50. godišnjica od uspostavljanja diplomatskih veza između dve zemlje.

Međutim, dopisnici ističu da malo ljudi veruje da se može brzo rešiti goruće pitanje zbog kojih decenijama postoji napetost u regionu. Pojedini kritičari smatraju da su pregovori održani da bi se očuvala simbolika. Nije poznato da li je Japan preuzeo odgovornost na pravnom ili na humanitarnom nivou, a to što je Tokio ponudio milijardu jena se ocenjuje kao mera da se pomogne ženama, a ne kao direktna odšteta Vlade. Desetine žena koje su još žive su zahtevale zvanično izvinjenje i odštetu koji će direktno njima biti upućeni. One kažu da su prethodni izrazi žaljenja bili polovični i neiskreni.