Živimo u strahu, ne znamo kada će da banu i šta će biti kada dođu sledeći put. Za sada su nam popisali stvari, a u opasnosti je i stan, jer nismo u stanju da izmirimo komunalne dugove…,
kaže Nišlija Milutin Jojić (58), koji zajedno sa sestrom Slavicom (56), koja je nakon šloga i operacije na mozgu bezmalo nepokretna, živi od socijalne pomoći. Vrata njihovog stana su širom otvorena i za one od kojih strahuju – privatne izvršitelje, kako bi u stan ušlo što više svetla, pošto im je struja isključena još pre tri godine.
Slavica i Milutin su deo „niške armije“ od oko 10.000 ljudi koji primaju novčanu socijalnu pomoć, i one od oko hiljadu ljudi koji se hrane u takozvanoj Narodnoj kuhinji. Prema profilu Republičkog zavoda za statistiku, iz januara ove godine, na evidenciji centara za socijalni rad u Srbiji nalazi se ukupno 697.428 korisnika socijalne zaštite, što je čak 9,5 odsto ukupnog stanovništva. Poslednja Anketa o prihodima i životnom standardu (SILC), zasnovana na podacima iz 2015, pokazuje da je Srbija i dalje prva u Evropi po stopi rizika od siromaštva, pošto se u takvom riziku nalazi čak četvrtina stanovništva (25,4 odsto), naspram 17,3 odsto u Evropi.
Uprkos takvim pokazateljima, država nema sistem „pozitivne diskriminacije“ socijalno ugroženih u pogledu izmirenja sve većih komunalnih računa preduzeća koje osniva ona ili lokalne samouprave, već postoje separatne subvencije, pa i sporadične „akcije“ reprograma dugovanja, koje se često razlikuju od jedne do druge lokalne samouprave ili javnog preduzeća. „Sudbina“ najsiromašnijih zavisi i od lične odluke izvršitelja – pa i postojanja ili nedostatka njihove empatije, koji procenjuju da li će obustaviti postupak izvršenja ili ipak popisati „ono nešto“ njihove pokretne i nepokretne imovine.
– Slavica je pre tri godine samo pala, a onda su joj operisali mozak, pola glave joj je bilo otvoreno. Bila je potpuno nepokretna, ja sam je nosio do toaleta i brinuo o njenoj higijeni. Tada su nam isključili struju. Od tada živimo na sveću, ne kupamo se, samo se brišemo vlažnim maramicama, a komšinica Slavici opere kosu. Pošto nemamo ni grejanje, ove zime spavamo sa kapama i marama na glavi. Hranimo se u Narodnoj kuhinji. Kada mi dođe sin i kupim mu pljeskavicu, sestra i ja tog dana ne jedemo, pijemo samo vodu. Ipak, izvršitelji, koji su prošle godine bili tri puta, poslednji put su nam popisali dve regala i zamrzivač, koji inače ne radi jer nemamo struju – kaže Milutin Jojić za naš list.
On i sestra mesečno primaju socijalnu pomoć od ukupno 13.867 dinara. Slavica je primala naknadu za tuđu negu i pomoć u iznosu od 9.180 dinara dve godine, počev od decembra 2013, ali su onda lekari zaključili da se dovoljno opravila jer, kako kažu u toj porodici, nekako uspeva da ode sama do toaleta. Ni banju nije koristila jer su im „rekli da nema pravo“. Oboje su završili gimnaziju, ona nikada nije bila zaposlena, a njen brat ima manje od deset godina radnog staža, pošto su ga upošljavali „na određeno“, a onda otpuštali. Za grejanje duguju 250.000, a za struju oko 80.000 dinara.
Direktor niškog Centra za socijalni rad Zoran Jović kaže za Danas da Jojići i drugi korisnici socijalnih prinadležnosti imaju subvencije za plaćanje komunalnih računa gradskih javnih preduzeća. Ako su korisnici radno sposobni, računi za iznošenje smeća, vodu i daljinsko grejanje se umanjuju 30 odsto, a ako su radno nesposobni i do svih 100 odsto. Pri tom, pošto se prilično često dešava da su pravno neuki, oni mogu dobiti besplatnu pravnu pomoć na Pravnoj klinici Pravnog fakulteta, kao i u pojedinim gradskim opštinama – Medijani i Paliluli.
– Ipak, veliki broj njih dolazi i žali se da su im izvršitelji kucali na vrata ili popisivali imovinu. Prema njihovim rečima, izvršitelji uglavnom konstatuju da nemaju iz čega da naplate dug. Kada ustanove da naši korisnici ipak imaju imovinu koja može poslužiti za naplatu duga, mi im izdajemo dokument o lošem socijalno-ekonomskom statusu, koji im pomaže da izvršitelji donesu odluku o plaćanju duga „na odloženo“ ili na rate. U principu, to je lična odluka svakog izvršitelja. Izvesno je, dakle, da korisnici socijalne pomoći moraju da plate komunalna dugovanja ukoliko izvršitelji procene da imaju iz čega – kaže direktor Jović.
Prema dostupnim podacima, građani Srbije, pa i oni socijalno najugroženiji, najviše duguju za struju i daljinsko grejanje. Vladina Uredba o energetski ugroženom kupcu predviđa pogodnosti u plaćanju struje, daljinskog grejanja i prirodnog gasa za ovu kategoriju kupaca, koji se određuju na osnovu mesečnih prihoda, broja članova i imovnog stanja članova domaćinstva, a u koje se često ubrajaju i „socijalni slučajevi“.
– Prema poslednjim podacima, status energetskih ugroženih kupaca imalo je oko 68.000 domaćinstava u Srbiji. Uredbom je propisano da oni imaju pravo na izvesnu količinu besplatne električne energije, daljinskog grejanja i prirodnog gasa, tako da se njihovi računi umanjuju za te iznose. U zavisnosti od broja članova domaćinstva, umanjenje za električnu energiju, recimo, mesečno iznosi od 120 do 250 kilovat-sati – kažu za naš list u EPS-u.
Zamenica predsednika Komore izvršitelja Svetlana Manić podseća da Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje da će „izvršitelj obustaviti izvršenje ukoliko izvršni dužnik ne poseduje imovinu koja može biti predmet izvršenja“. Takođe, Zakon poznaje „izuzimanje od izvršenja određene imovine“, u koju između ostalog spadaju i „primanja na osnovu socijalne zaštite“ i „primanja na osnovu naknade za telesno oštećenje“, na koja imaju pravo socijalno ugroženi građani, odnosno osobe sa invaliditetom. Dužnicima se ne mogu oduzeti ni osnovne stvari važne za život, kao što su između ostalog obuća, odeća, šporet, frižider, peć za grejanje, ogrev i hrana za tri meseca, kaže ona za Danas.
Socijala i golubovi
– Depresivan sam, nije mi do ovakvog života. Desi mi se da sestri ostavim ono malo hrane što imamo, a onda izađem da je ne gledam ovakvu, ne zato što je mrzim, nego zato što je volim… Tražim posao, ali mi kažu da je sada vreme otpuštanja, a ne zapošljavanja. Ja im kažem da ne želim da budem ministar već bar neki portir, sa minimalnom stalnom platom, ali ni toga nema. Čini mi se da smo od svih zaboravljeni, kaže Milutin Jojić dok nas ispraća iz mračnog i hladnog stana. Hladnoća i mrak izgleda ne smetaju jedino golubovima, koji su se uselili na terasu ove male porodice. Terasa nema staklo, Jojići nemaju novac da ga kupe, a golubovi kojima to pogoduje ne žele da odu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
