Ja nisam lud, ja sam gladan

On je hitno operisan na hiruškom odeljenju u Požarevcu. Prema rečima direktora bolnice Sretka Bosića operacija je uspešno urađena, i da je pravo čudo kako mu nije povređen nijedan vitalni organ. On je rekao da nije životno ugrožen i da će posle hiruškog zbrinnjavanja, po proceduri koja se sprovodi u takvim slučajevima, Jovanović biti prebačen na odeljenje psihijatrije, gde će o njemu preuzeti brigu lekari psihijatri. .

Nekoliko lekara su rekli da je Jovanović više primarno socijalni, nego psihijatrijski slučaj, i da je, zarivanjem noža sebi u stomak , pre hteo da skrene pažnju na neke svoje probleme, nego što je stvarno hteo da se ubije.

-On je socijalno nezbrinuta ličnost i do samopovređivanja je došlo iz krajnje nužde u njegovom ponašanju, kako bi skrenuo pažnju na sebe- navode lekari.

Dragana smo zatekli kako sedi i puši na terasi psihijatrijskog odeljenja. Videlo se da je pod dejstvom lekova i sedativa jer je bio dosta usporen. Laganim glasom rekao je da se dosta dobro oseća i da je zahvalan lekarima hirurzima koji su ga uspešno operisali i ovim sada koji se brinu o njemu. On kaže da ga je sramota to što je uradio, ali, morao je to da uradi, jer više nije znao kako da skrene pažnju da mu je potrebna pomoć.

-Nisam se ubo nožem zato što me je žena ostavila, već zato što sam bolestan i zato što nekoliko dana pre toga ništa nisam jeo. Ja nisam lud. Ja sam gladan. Nemam nikakve uslove za život. U kuhinji Crvenog krsta po neki put dobijam samo po veknu starog hleba, i ništa više. Na televiziji stalno pričaju da dobijaju donacije u hrani za narodnu kuhinju. Pitam se kako i kome se ona deli, kada ja i moji sapatnici dobijamo po neki put stari hleb i jednom nedeljno neku splačinu, koju ni kučići neće da jedu. Pa živi od toga. Nemam gde da stanujem. Spavam u napuštnu kuću, na zemlji, bez vrata i prozora- ispoveda se Dragan prosto vapeći da mu neko pomogne. On je dodao da to što je živ može da zahvali policiji, koji su ga sat vremena ubeđivali da se ne ubije i svioim komšijama Zlatku i Šumenku koji su mu oteli nož.

Dok smo pričali sa njim Draganu je došla u posetu bivša žena Jelena, sin Predrag i sestra Đurđa. Dok su se u suzama grlili i pozdravljali sestra Đurđa plačući upitala ga je što je to uradio. On joj reče: – Sestro nisam mogao više da izdržim. Bilo mi je mnogo teško. Kunem ti se neću više nikada da dignem ruku na sebe-.

Njegova sestra nam kaza da je Dragan mnogo dobar čovek i da je dok je bio u Nemačku i tamo primao njihovu socijalnu pomoć, slao pomoć svima njima da prežive, jer su i oni kao Dragan, socijalni slučajevi.

Bivša žena Jelena koja se sa Draganom sudski razvela, pre čentrnaest godina , kaže da su joj sin, koji sada ima 20 godina i ćerka (19) sudski pripali njoj.

-Dragan je težak socijalni slučaj. Zbog loših životnih uslova oboleo je na pluća i srce mu je mnogo oslabilo. Leva ruka mu je skoro nepokretna jer je isekao tetivu na njoj. Zbog svega toga ne može da radi i zarađuje sebi za život. Iako smo se pre 14. godina sudski razveli, ja sam mu, kad god sam mogla pomagala. Ni ja nemam dovoljno sredstava za život, pogotovu što pored sina, imam i mentalno obolelu ćerku o kojoj moram da se brinem. Apelujem na nadležne da Draganu pomognu. Da mu nađu neki sobičak kao nužni smeštaj, jer vidim da ovih dana prave kuće za izbeglice sa Kosova , a za nas beskućnike koji smo ovde rođeni, niko ne pita. Tražim od Centra za socijalni rad da se pobrine za Dragana jer će pre da umre od gladi, nego što će da seubije- poručuje nam Draganova milovala po kosi. Na kraju nam je rekla ljubeći Dragana , da ga još uvek voli i da će se kada se sve ovo, nada se, dobro završi, ponovo udati za njega.