“Ja sam Jugosloven. Svako ima neki svoj praznik ili slavu, a ja slavim Dan Republike”: Jugonostalgičar iz Zaječara godinama slavi 29. novembar

Ipak, za njega Dan republike je i dalje živ i on se ponaša kao da nikada nije ukinut. Nekada ga je  proslavljao sa prijateljima, uz tradicionalno pečenje, a tako je i danas.

“Nas nekoliko slavi Dan republike. Doduše, malo skromije nego pre. Obavezno istaknem dve zastave na porodičnoj kući – jednu SFRJ, a drugu SKJ”, objašnjava Stanisavljević.

Pošto će ovaj dan proslaviti sa devojkom koja je iz Ukrajina izbegla od rata, on kaže “da će ove godine izostati zastava KPJ”.

U njegovoj kući je soba koja izgleda kao da je “ostala u vremenu”. Slike Josipa Broza – Tita, njegovi suveniri, kape, poznatije kao titovke, uniforma, knjige, i mnogo toga iz prošlosti.

Nikola kaže da se ekonomija kao i uređenje nekadašnje Jugoslavije ne može uporediti ni sa jednom sadašnjom državom ,koja je nastala raspadom SFRJ.

“Samo “Energoinvest” iz Sarajeva imao je veći budžet nego što je sada ceo budžet Bosne. A gde su ostale firme? Znate li vi koliko je giganata bilo u staroj Jugoslaviji? Oni su svi proizvodili izuzetno kvalitetnu robu za koju nije bilo granice – prodavala se svuda”, ističe Nikola Stanisavljević.

Takođe, naš sagovornik podseća da su naše firme radile u čitavom svetu, a da su se proizvodi vojne industrija Jugoslavije “tražili na svim kontinentima”.

“Sve je to lepo bilo i odlično funkcionisalo, ali mi nismo shvatili da smo povezani i, kada je došlo do raspada Jugoslavije, svi smo bili osuđeni na propast”, kaže on.

Prema rečima sagovornika Danasa, to vreme je bilo kada se ljudi nisu opterećivali poslom i novcem, pošto je to bilo obezbeđeno.

“Plate su bile pristojne. Mogao si da kupiš šta god želiš. Imalo se za letovanje, za zimovanje. Mogao si da kupiš novi automobil naše proizvodnje. To je bilo vreme”, sa nostalgijom se priseća Nikola.

Da ne odstupa od tradicije dokaz je da njegov vozni park čine “stojadin” i “fića”.

“Trenutno imam “zastavu 101” iz 1975. godine kao i “zastavu 750” iz 1977. godine. Oba su restaurirana i izgledaju kao da su sišli sa trake. Sa “zastavom 101” sam išao do Švajcarske i Ukrajine. To je u jednom pravcu 2.000 kilometara, i to sam prošao bez kvarova i muke”, ističe on i dodaje “da će uskoro kupiti i čuvenog “Tristaća””.

tKako on kaže, svakog 29. Novembra na još jednoj kući van Zaječara video je istaknutu zastavu Jugoslavije, a da širom Jugoslavije kontaktira sa “jugonostalgičarima”.

“U Zaječaru nemamo klub “Jugonostalgičara”, ali u svim većim gradovima bivše zemlje toga ima. Najpoznatiji je klub u Austriji, eto čak i van zemlje nas ima”, uz osmeh kaže Nikola i kaže “da je više puta prisustvovao proslavama širom bivše Jugoslavije”.

Kako Stanisavljević objašnjava za Danas, glavnu opomenu nam je ostavio Ante Marković, poslednji čovek koji je mogao da sačuva Jugoslaviju, ali ga ljudi tada nisu razumeli, a on je tada kazao:

“Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi”.

Posledica toga, objašnjava Nikola, je da više nemamo proizvodnju, industriju, imamo slabe škole i univerzitete, koje ne mogu da priđu nekadašnjim, tako da sada, kada nemamo bankarski sistem, sve se obistinilo šta je Ante Marković kazao.

“Zamislite da imamo snopove drveća. Kada ih vežemo, ne može ih niko slomiti, pošto su vezani i zajedno su. Sada kada smo svi razdvojeni, i svako drvce je samostalno, lako ga je polomiti. To je najbolje objasnio Branko kockica u jednoj dečjoj emisiji”, zaključio je Stanisavljević.

Dok je Nikole i drugih jugonostalgičara, živeće i Jugoslavija, a kada njih više ne bude bilo, možda će neki “pametniji” ljudi opet shvatiti moć jedinstva i opet napraviti neku zemlju koja podseća na SFRJ.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Dan kada su fašisti bombardovali Bitolj

Prosvetari štrajkovali i u Zaječaru

Učenice Muzičke škole iz Zaječara postigle odlične rezultate na Internacionalnom takmičenju solo pevača

U Zaječaru nije poskupela zamena pneumatika