Foto: J. Patarčić/Danas“Interkulturalnost je po mom mišljenu to da se svi zajedno družimo, da poznajemo jedni druge i nemamo mržnje jedni prema drugima, već volimo jedni druge”, ovako osamnaestogodišnji Marko Baki iz Tavankuta, sela nadomak Subotice, vidi suživot sa mladima iz drugih nacionalnih zajednica u svom gradu.
On je sa vršnjacima iz srpske, hrvatske, mađarske i drugih zajednica bio deo fokus grupe u okviru projekta “Ja u tuđim cipelama”, tokom kojeg su mapirane njihove potrebe i interesovanja, kao i problemi s kojima se suočavaju.
Kao jedan od najznačajnijih istakli su nedostatak prostora u kojem bi se okupljali i mogli da kreiraju zajedničke programe namenjene svim mladima, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
“Rešenje bi bilo da se u Subotici možda otvori sportsko-rekreativni centar, gde bismo se svi mogli zajedno okupljati, družiti, baviti se sportovima, raditi na nekim projektima i gde bi se mogli održavati koncerti, igre, folklor i probe”, smatra Marko.
Da im nedostaje mesto za druženje slaže se i Markova vršnjakinja Marijana Gadžur, koja to mesto vidi u prostoru “Bunjevke”, a koji bi mogao da se adaptira za ove potrebe.
“‘Bunjevka’ nije baš u funkciji i treba da se popravi dosta toga i da se uloži u nju, a smatram da bi to bilo dobro, zato što je to dosta velika sala. Kada bismo mogli da napravimo nešto od te ‘Bunjevke’, to bi bio vrh vrhova, jer nemamo salu za nas mlade koja je dovoljno prostrana, nego imamo kafiće. Dobri su i oni, samo što bi ‘Bunjevka’ definitivno bila najbolja od svega, tako da molimo sve da nam daju neka sredstva da je osposobimo”, apeluje Marijana.
Budući da je zaposlena kao konobarica u ugostiteljskom objektu, Marijana kaže da je u radu sa ljudima primetila da još uvek postoje oni koji su isključivi prema pripadnicima drugih nacionalnih zajednica, dok među mladima to nije slučaj, ali da im nedostatak zajeddičkog prostora otežava međusobno druženje.
“Interkulturalnost je ono što nas sve spaja, da svi možemo da budemo na jednom mestu, gde ništa nije sporno u vezi sa nama, da nas ništa ne vraća unazad na nekakve gluposti koje se baš dešavaju zbog nacionalnosti”, ističe ona.
Marijana, Marko i još desetak mladih ljudi različitih uzrasta su tokom projekta “Ja u tuđim cipelama” učestvovali i u filmskim radionicama, na kojima su oblačili narodne nošnje drugih nacionalnih zajednica i objašnjavali kako se u njima osećaju i po čemu se razlikuju od njihovih nošnji.
Prema rečima Ladislava Suknovića, predsednika Hrvatskog kulturno prosvetnog društva “Matija Gubec” iz Tavankuta, koje je i nosilac projekta, cilj je bio da se mladi međusobno povežu i bolje upoznaju, jer je to još jedna manjkavost koja je tokom rada sa njima izašla na videlo.
“Tokom ovog projekta hteli smo da ukažemo na važnost multikulturne saradnje, imajući u vidu da kada smo razgovarali sa mladima unutar fokus grupa, pokazalo se da su svi mladi vrlo aktivni, ali unutar svoje etničke zajednice, a da su vrlo malo imali kontakte sa drugim etničkim zajednicama na teritoriji grada Subotice”, predočava Suknović.
Upravo zbog toga neke od preporuka koje bi doprinele razvoju multietničke saradnje i smanjenju etničke distance ne tiču se samo opremanja zajedničkog prostora za mlade, već i da oni budu inicijatori i učesnici kulturnih programa.
“U suštini, imamo situaciju da svaka nacionalna zajednica ima svoje kulturne programe i prilično je aktivna unutar svoje zajednice, međutim, ono što su i sami mladi ukazali da zapravo nemaju dovoljnu saradnju sa mladima iz drugih nacionalnih zajendica i fokus je upravo na tome da se organizuje jedan zajednički prostor koji bi bio mesto okupljanja svih mladih, dakle ne samo sa teritorije grada Subotice, nego i okolnih sela, jer mladi u Subotici nemaju prostor koji bi bio anacionalan i koji ne bi nosio obeležje određene nacionalne zajendice. To ne znači da oni svoje nacionalne programe ne bi mogli unostiti unutar tog prostora, ali da ne bude fokus isključivo na razdvajanju, nego na spajanju određenih kulturnih i mladalačkih projekata koji bi ih povezali”, poručuje Suknović.
Projekat “Ja u tuđim cipleama” rezultirao je i potpisivanjem Protokola o saradnji svih udruženja koja su učestvovala u projektu, a koji podrazumeva da zajendičkim snagama doprinesu razvoju kulturne scene u Subotici i zajedničkih kulturnih programa koji će povezivati sve etničke zajednice.
Među potpisnicima Protokola su, osim Hrvatskog kulturno prosvetnog društva “Matija Gubec”, još i Inovativna mreža, Edukativni centar Roma, Nemački narodni savez, Udruženje građana “Ostorka” i Savez strukovnih društava i udruženja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
