Jača i ljuća od samog Karađorđa

I baš u njenu čast upriličen je šesti „Voždov rakijski zbor“ održan u Karađorđevom rodnom Viševcu kod Rače.

Na lokaciji Etno kompleksa „Petrovi dvori“ u ambijentu seoskog domaćinstva iz 18. veka sa tipičnom kućom, kačarom, ambarom, mlekarom i vajatom i sama rakija se oseća „baš k’o kod kuće“.

Na prilasku mestu gde se održava „Voždov rakijski zbor“ gužva.

Ništa, zato, ljubazni domaćin poziva da se slobodno parkirate u dvorištu, dokazujući da tradicionalno šumadijsko gostoprimstvo još nije „izvetrelo“ kao i da se ne sastoji samo od posluženja rakijom.

U podnožju spomenika „Besmrtnom Karađorđu“ goste dočekuju domaćice obučene u replike narodnih nošnji a za razglasa odjekuju zvuci frule ali oni majstorski, umetnički Bore Dugića.

Ovako koncipiran rakijski sabor održava se u okviru šire manifestacije „Voždovi dani rakije“ a organizator je Turistička organizacija opštine Rača pod pokroviteljstvom opštine.

A na saboru štandovi 12 registrovanih destilerija jer po pravilu na sajmovima mogu da izlažu i prodaju rakiju samo registrovane kuće.

Pet iz srca Šumadije, Kruševac, Sjenica, Knjaževac, čast vojvođanskih rakija brani Crepaja iz Srema…

Tu su i proizvođači opreme za rakiju, vino i enološka sredstva, boce, burad, udruženja žena… Na posebnom štandu su izložene pobedničke rakije sa sličnih sajmova i manifestacija tokom protekle decenije.

One nisu za prodaju samo za degustaciju, ali to ovaj punkt ne čini ništa manje posećenim, naprotiv.

Ponuda na ostalim štandovima takođe bogata i raznovrsna.

Tu su izloženi brendovi i vrste rakije svih godina, jačina, boja…

To samo klizi, seče, greje, pali… dušu da razgali.

Poseta kako i dolikuje, od mladih, turista, izletnika, poznavalaca i stručnjaka, do onih amatera, ali iskrenih ljubitelja ovakve „tematike“.

Ima i onih pravih voždovskih faca tipa „brke suču“ po rakiji „tuču“.

Sam vožd je bio prek i oštar čovek ali se na probu nude vrste rakije koje bi po jačini, ljutini i snazi nadvoždile i Vožda lično. Valja se. Niko se ne žali, ma kakvi.

Međutim iako je rakija tradicionalna delatnost ovdašnja „Voždov rakijski zbor“ pokazuje nam potpuno novu, modernu stranu rakijsko-proizvođačke scene u Srbiji.

Destilerija „Frutiko voće“ iz Bošnjana kod Rače primer je za to. Vlasnik Vlada Vuletić (23) mlad čovek a već iskusan rakidžija.

Za sada peče samo rakiju od šljive ali sprema se da se „baci“ i na proizvodnju likera od višanja i dunja. Bavi se i sušenjem voća pa planira da proširi oba pogona. Do njega „produkciju“ izbacio na štand Dimitrije Popović (24) iz Progoreoca kod Aranđelovca.

U šali kaže da „dok se nije Vlada pojavio on je bio najmlađi registrovani proizvođač rakije u Srbiji“. Njegova marka „Kojekude“ (nema prigodnije ime za sajam posvećen Karađorđu) odleži 18 meseci pa u prodaju.

– To je politika i filozofija firme koja postoji od 2017. godine – jezgrovit je on.

Brend „Zavet“ iz Čumića baštini porodičnu tradiciju od davne 1831. godine. Na njihovom štandu uveravamo se da se pečenje rakije kod nas nije samo „podmladilo“ već i rodno senzibilisalo i strukovno potkovano.

– U asortimanu rakija imamo dve vrste šljive (prepečenice stare pet i 10 godina), travaricu, viljamovku, dunju, kajsiju, medovaču… – nabraja Ivana Mijailović (23) koja porodičnu tradiciju staru 190 godina nastavlja ali i unapređuje na studijama tehnologije prehrane Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Rakija je porodična rabota (a, ne samo tradicija) pa tako združeno na sajmovima nastupa i bračni par Branka i Nikola Tanasijevići vlasnici destilerije „Dar visova“ (istoimena marka) iz Ramaće podno Rudnika. I oni su zadovoljni što su ljudi „konačno izašli napolje“ posle pandemije pa ne traže neke manjkavosti u organizaciji smotre.

Na degustaciju nude šljivu (dve kombinacije – od tri i 15 godina) ali i „Dar visova“ kajsiju koja ne odstupa od onih prethodnih. Tik do njih još jedna moderna destilerija Podrum „Dramić“ iz Cvetojevca kod Kragujevca.

Sve je počelo daleke 1919. godine kada su se petorica braće Dramić Nikolić vratili iz Velikog rata.

Prezime brzo dobija karakternu osobinu – rakijdžije. Vek kasnije tradicija se nastavlja, njihova je rakijska priča. Dramićka ljuta je zanatska rakija napravljena isključivo od voća iz sopstvenog zasada.

Za prave rakijoljupce „Dramići“ nude (na probu i prodaju) rakiju 30 godina staru kvaliteta kakva i priliči „tako časnoj starini“, sve upakovanog u ekskluzivnu drvenu kutiju. Da kucneš u drvo.

I, baš tu kod „Dramića“ nasta prava drama, doduše, ne rakijsko-saborska već vremensko-meteorološka. Udari kiša, pa sve jača, pa najjača i onda jača i od nje. Potraja to, posetioci, izlagači i organizatori iskisoše svi zajedno, što je i red jer ne kaže džabe stara novokomponovana izreka „rakija konekting pipl“. Pa, sad, na ovaj ili onaj način. U nadmetanju vode sa nebesa i „vatrene“ pobedi ona prva i starija. Nema veze što neko reče, samo da je korona prošla pa će valjda i kiša da (pre)stane. Ima vremena za rakiju. Još dugo će se o njoj i uz nju „ubijati“ vreme.

„Rakijska kneginja“ iz Guberevca

Ovogodišnji Šampion „Voždovih dana rakije“ je Slobodan Senić iz Viševca, čija je rakija od šljive iz 1997. godine ocenjena ocenom 19,39 bodova.

– Nikada šljivovicu svi članovi komisije nisu ocenili ocenom većom od 19 poena – ističu organizatori iz TO opštine Rača.

Ono što im posebno imponuje je što je ove, 2021. godine, čak 18 dama, proizvođača rakije poslalo svoje uzorke na ocenjivanje, što ih je navelo da uvedu još jednu titulu „Voždova rakijska kneginja“. Prvu ovu titulu ponela je Jovana Gajović iz Guberevca, čija je rakija od šljive iz 2009. godine, ocenjena ocenom 18,95 poena.