Najveći procenat građana Srbije protiv projekta „Jadar“: Šta još otkriva najnovije istraživanje BIRODI, PG Mreže i N1?

Izvršni direktor BIRODI Zoran Gavrilović objašnjava da je istraživanje deo projekta koji BIRODI i PG Mreža sprovode, a cilj je da do kraja godine imaju još tri, penosi N1.

„Ideja je da sociolozi i novinari udruže svoje snage. Istraživanje je sprovedeno tako što je putem socijalnih mreža anketa raširena u 28 gradova u Srbiji, došlo se do uzorka od 1037 ispitanika. Uzorak je prigodan, nije reprezentativan, imamo dve trećine koje imaju visoko i više obrazovanje, starija populacija je više učestvovala, Beograđani, Vojvođani, zapadnosrbijanci su tri četvrtine uzorka. Dobili smo sliku takozvane aktivne javnosti u Srbiji“, kaže on.

Istraživanja javnog mnjenja u Srbiji, smatra Gavrilović, „polako postaju besmislena“.

„Nemamo slobodne medije, imamo uplašene građane. Kad radite istraživanje, ne radite istraživanje javnog mnjenja, nego evaluaciju propagande“, kaže on.

Objašnjava da su procenti na nivou njihovog uzorka.

„Ne bi značilo da je toliko da je toliko ako bismo radili na reprezentativnom uzorku. Oko 80 odsto ispitanika se plaši sukoba i konfilkata ukoliko dođe do realizacije projekta Jadar, kod Đorđa Vukadinovića taj procenat je negde ispod 50 odsto. Strah je najveći na jugu, potom Vojvodina, Beograd, pa tek onda zapadna Srbija, gde će se, ako se bude radilo, raditi“, kaže on.

Iznenadio ga je grafikon koji se tiče faktora razloga zašto su ljudi protiv projekta.

„Prvi razlog je životna sredina, drugi razlog je nepoverenje da država ima institucije za sprovođenje zakona. Treći faktor je sam CV Rio Tinta, projekat nije dovoljno transparentan. Želja Rio Tinta i vlasti da projekat odrade ispod radara javnosti je dovela do ove bune i pobuna po Srbiji. Priča o litijumu nije samo priča o litijumu, nego priča o jednom projektu koji očito ima uticaj na čitavo društvo“, kaže Gavrilović.

Kaže da, „kada je u pitanju publika koja se informiše preko RTS, kanala na MTS, Insajdera i Al Džazire, glavni razlog zašto bi trebalo da se realizuje projekat Jadar je ekonomska korist, ali taj procenat je jako mali“.

„Glavni procenat na ovom uzorku koji nije reprezentativan je protiv. Oni koji gledaju komercijalne nacionalne frekvencije kao argument „za“ ponavljaju ono što vlast kaže, glavni argument „za“ je ekonomska dimenzija“, kaže on.

Dodaje i da su „napravili jedno kviz pitanje kojim su hteli da izmere da li ljudi znaju šta je rudnik Jadar“.

„On je rudnik plus prerada jadarita. Značajan broj smatra da u to ulazi i fabrika baterija i fabrika automobila, što je deo magle koja se pravi, što nije tačno. Interesantno je da oni ljudi koji se ne informišu sa televizija u stvari najbolje znaju“, kaže on.

Ističe da je „posledica odsustva vlasti koja je to htela da stavi ispod radara, doprinela da ljudi pričaju, a da ne znaju o čemu pričaju“.

„Za publiku koja gleda RTS, glavni problem je životna sredina i nefunkcionalnost institucija, a s druge strane uverenje da će ovaj projekat uticati na ljude koji žive oko Jadra. Publika koja se informiše preko kanala MTS i publika koja se informiše preko UM, oni pre svega smatraju da će problem biti u zaštiti žviotne sredine, a tek onda u institucijama, dok publika koja se informiše preko Insajdera, Al Džazire i komercijalnih nacionalnih frekvencija prvo smatra da će problem biti nefunkcionalnost institucija, a tek onda životna sredina“, kaže on.

Ističe da je „priča o litijumu i stavu građana svest da mi ovde još nemamo dovoljno jaku državu koja će da zaštiti javni interes, poštovanje zakona i to publika vidi“.

„Negativne ocene su dobili predsednik, vlada, SPC i međunarodni akteri. Negde se provukla opozicija sa nekom trojkom, a najbolje ocene su dobili ekološki pokreti i građani iz Jadra, ljudi koji su se borili. Ljudi koji se informišu preko N1 i Nove više jedinica su dali Vučiću, a oni ispitanici koji se informišu preko nacionalnih frekvencija negativnije ocenjuju ekološke pokrete i građane i univerzitet. Oni ispitanici koji se informišu preko Insajdera i Al Džazire takođe više kečeva daju predsedniku, crkvi i međunarodnoj zajednici“, kaže Gavrilović.

Ističe da je njemu vrlo interesantno da je 88 odsto ispitanika koji su za EU protiv otvaranja rudnika.

„Ona priča kako su ljudi koji su protiv otvaranja rudnika u stvari protiv EU nije tačna. Najmanji otpor smo zabeležili kod ispitanika koji su rekli da Srbija treba da bude član BRIKS“, kaže.

Dodaje da su „ljudi svesni da nije problem samo taj hemijski proces“.

„Nego i u odsustvu vladavine prava, odnosno institucija koje će to da nadgledaju. Iz samog uzorka, dve trećine je završilo višu ili visoku školu, ovo je odgovor građanske javnosti. Pitali smo ako vlada donese odluku koja se ne slaže sa vašim stavom, dve trećine je reklo da bi bilo protesta, mene to raduje, ovo je zdrava reakcija zdrave javnosti. Ja želim da ovo društvo bude toliko zdravo u društvenom i pravnom smislu da mi kroz razgovor donesemo odluku uz relevantne činjenice. U SAD su izbori, poslednje informacije koje imam je da je urađeno 137 anketa o rejtinzima izbornih učesnika, mi ovde osim istraživanja koje je radio Đorđe Vukadinović nemamo, a ja znam da vlast radi istraživanja stalno, najbolji alat za dijalog su ankete, ove godine će biti 90 godina od kad RTS kao javni servis ima svoju sekciju za istraživanje javnog mnjenja“, smatra Gavrilović.

Ispitanici su mogli i da postave pitanje Rio Tintu.

„Mi ćemo ta pitanja dostaviti Rio Tintu. Dosta pitanja nije bilo pitanje nego ‘kada idete iz Srbije’, malo je bilo pitanja koja su tematska, što isto govori da nismo počeli ozbiljno da razgovaramo. Daćemo i Vladi i Rio Tintu ta pitanja, hoćemo da ti akteri čuju građane“, kaže on.

Dobra stvar litijuma, kaže on, „jeste što je otvorio javnost u Srbiji“.

„Očekivalo se da će Kosovo, EU, to se nije desilo, desilo se u slučaju litijuma. Treba ovo iskoristiti, ne za politikanstvo, nego da li smo kao društvo ili država kadri da donesemo odluku“, kaže on.