Dobra jaja za Uskrs: Šta o tome kažu bake na pijaci, a šta nutricionisti

Na tezgama, međutim, toga nema, ali pored svežeg zeleniša, zaostale zimnice i prvih jagoda na centralnom mestu su jaja. Domaća. Cena im je 25 dinara od „ličnih koka“ i 20 za jaja od koka sa farmi koja su „ne manje lošija od onih od koka nosilja koje čuvamo u dvorištu“.

Tajnu koja su jaja „zdravo dobra“ otkriva za Danas baka Verica Ristić (70) iz Glogonja, banatskog sela blizu Pančeva.

„Domaća. Koke jedu po dvorištu, kljucaju zdravo. Tako da su ona najbolja. Imam ta jaja. Stara su dva dana. Koštaju 25 dinara po komadu. Kupuju žene. Sad za Uskrs da ih farbaju“, kaže ta baka koju svi znaju kao baka Verku.

Za farbanje jaja uzme se ljuska od luka…

Na pitanje kako da se ta „zdravo dobra jaja“ ofarbaju, ona kaže – u lukovinu.

„Uzme se ljuska od luka. Treba da se nakupi, pa se ređa. Po dnu jedne veće šerpe lukovina, pa red jaja, pa lukovina. U tome se jaja skuvaju i budu jako lepa“, savetuje baka Verka.

Ostali prodavci i prodavačice koji su čuli baka Verkin recept klimaju s odobravanjem.

Malo dalje, baka koja bira jaja zagledajući svako ponaosob kaže da su jaja zdrava, ali dodaje „man`te me da me stavite u novine“.

„Hoću da kažem da sada pričaju da su jaja štetna. Da imaju holesterola i 300 nekih čuda. Ali, pile moje, kad sam ja bila mala, nije bilo radosnijeg perioda nego kad se kuća spema za Uskrs. Mati me pošalje da uberem travčice, nađe se neka čarapa, tanka, najlon. Skupi se lukovina, na jaja stavimo travčicu, umotamo da stoji i tako ih spuštamo na lukovinu. Ispadnu jako lepa. Nije, dete, hrana nezdrava. Domaća. Jaja od koka, slanina, pršuta, kobasice. Nezdravi smo mi koji je jedemo u velikim količinama, pa posle nam je đavo kriv“, objašnjava ta baka.

Istina je negde na sredini, dodaje.

Dva, tri jaja i da vidiš kako je dobro

„Ješ` dva tri jaja i da vidiš kako je dobro“, dodaje.

Na pijaci, na glavnom prolazu koji spaja Nemanjinu i Zmaj Jove Jovanovića, s jedne strane su radnjice, mesare, dok s druge, odmah do trafike je takoreći jedan kiosk koji u izlogu ima samo – jaja.

S jedne strane velikim slovima piše „uvek sveža jaja“, a ispred je vlasnik – Mirko Škrbić (32).

Tu jaja koštaju od 10 dinara, pa sve do 18. Ima i belih. Na pitanje zašto su jaja jeftinija i od onih u radnjama, on kaže da ima farmu u selu Ilandža kod Alibunara.

„To vam je 40 kilometra od Pančeva. Moj otac je počeo ovaj posao pre dve decenije. Ja sam nastavio. Imam četvoro dece“, priča on za Danas.

Na pitanje o posebnosti belih jaja, on kaže da su u pitanju posebne koke, kao i da je zanimljivo za njih da im je ishrana na bazi pšenice.

„Bela jaja se bolje farbaju, ali su minimalne nutritivne razlike u odnosu na ova obična. I, ta jaja samo idu pred Uskrs“, kaže Mirko.

Najbolja jaja su najsitnija

Na pitanje koja jaja je najbolje kupiti za farbanje, on kaže:

„Najbolje je ova najsitnija. Manje pucaju“.

Mirko navodi da je posao neizvestan, posebno kada država pusti da se uvezu jaja iz Albanije, Bosne i Hrecegovine, Severne Makedonije i Crne Gore.

„Tada nam udare na cenu. Što se tiče samog farbanja jaja, moja baka i majka oduvek su farbale u lukovini i uvek su jaja bila samo crvena“, priča on.

Dok na pitanje koja su zdravija, on kaže da su svakako domaća. Jer koka kljuca sve, dodaje, pojede i nekog crvića.

„Dok mi u proizvodnji imamo samo koke vegetarijance. Ne sme u hrani da se nađe ništa što nije propisano. Mada, i domaća jaja nisu skroz domaća, ljudi prehranjuju koke i može da se desi da je ta hrana lošijeg kvaliteta. Savet je da se od domaćih jaja uvek kupuju ona sa tamnijom ljuskom“, ispričao nam je Mirko.

A, Aleksandar Šarac (49) iz Sakula, banatskog sela, prodaje povrće i sluša razgovor koji se poveo na pijaci.

„U mojoj kući mati i baka su uvek farbale jaja u lukovini. Na jaja se stavi biljčica, uvije u najlon čarapu i tako skuva. Sad je, kao što vidite, modernije. Ima raznih boja. Bitno je da se uz ta farbana jaja jede sveže povrće. Da se ne preteruje“, priča on.

Obavezno povrće uz jaja

Kako dodaje Aleksandar, čije su cene na pijaci malo niže od komšijskih, on nabavlja povrće od proverenih prodavaca, trudi se da ima zdravo i da ne bude skupo.

Kaže i da će imati prava domaća jaja, ali malo, „baš pred Uskrs“.

„Gospođo, čujete vi šta vam kaže ovaj? Pa, pogledajte u registraciju i videćete da nije iz našeg grada“, viče jedan od kupaca na pijaci pošto je vozač jednog automobila pokušao da skrati sebi put i protera ga tik pored nas.

Je l` te, gospodine, koliko je zdravo pojesti jaja za Uskrs, pitamo ga, a on spremno kaže:

„Zdravo je, zdravo je. Manite vi šta pričaju na televizijama i pišu po novinama. Jaja su dobra. Na celoj pijaci. Ja ih jedem celog života i vidite da sam još tu“, odmahajući rukom udaljio se taj gospodin.

Upravo tu dilemu, u koje boje da farbamo jaja, ali koliko možemo da ih čuvamo posle farbanja i kako da ih upotrebimo posle Uskrsa, rešila je za Danas nutricionistkinja Branka Mirković:

„Lukovina jeste dobra. To sve bake znaju. Što se tiče boja, različite su na tržištu. Ukoliko na deklaraciji piše prehrambena boja onda možemo njom da farbamo jaja. Ljuska jajeta je porozna i sve može da uđe kroz nju. Jaja i pucaju“.

Ona dodaje da su jaja izuzetno zdrava namirnica.

„Belance je kompatibilno našim mišićima, našim proteinima, samo je pitanje koliko ih jedemo. Količina zavisi od godina, uzrasta, pola i zdravstvenog stanja. Jedna zdrava, prosečna osoba muškog pola može da pojede četiri jaja dnevno, dok ženska osoba dva. Naravno, više se jede za Uskrs“, navodi Branka Mirković.

Nisu samo jaja kriva za sve

Kako kaže, i to što se pojede za Uskrs, nisu samo jaja.

„Svi okrive jaja. Ali, jedemo meso, pečenja praseća, jagnjeća, ruske salate, krompir pržen u mnogo masnoće. Pite razne. Da ne pričamo o kolačima. To sve zajedno može da napravi čudo u organizmu“.

Govoreći koliko mogu da stoje jaja posle farbanja, ona kaže da bi najbolje bilo, posle onog prazničnog iznošenja na trpezu, da se čuvaju u frižideru do pet dana, svakako i:

„Bake to znaju, jaja mogu da se upotrebe u salatama, u rolatu od mesa i drugim jelima i tako da se utroše posle Uskrsa“.