Jak uticaj države na javni servis

Ustavnom sudu Nemačke tužbu su podnele dve pokrajine – Hamburg i Rajnland-Pfalc, a u postupku će ih zastupati profesor Volfgang Šulc, stručnjak za medijsko pravo. U tužbi se navodi da u organima ZDF, a suprotno jasnim ustavnim odredbama, presudnu ulogu imaju država i političari, pa da na taj način presudno utiču i na uređivačku politiku te televizije. Kao dokaz, i tužitelji i nemački mediji navode jedan očigledni primer i, takođe, prilično očiglednu kadrovsku računicu. Temu je, naročito medijski, dodatno aktuelizovalo i proširilo nedavno imenovanje bivšeg šefa Socijaldemokratske partije Nemačke i bivšeg premijera Rajnland-Pflaca Kurta Beka za konsultanta moćne farmaceutske kompanije Boeringer Ingelheim. Bek, farmaceutski lobista, bio je i ostao šef Upravnog odbora ZDF.

Prema Državnom ugovoru o javnom servisu Savet ZDF ima 77 članova – 45 država bira direktno, a 16 se posredno mogu pripisati državnoj sferi, piše Frankfurter algemajne cajtung. Upravni odbor, koji bira direktore i glavnog urednika ZDF, ima 14 članova – pet su sadašnji ili bivši pokrajinski premijeri, jedan je predstavnik savezne države, a osam delegira već pomenuti Savet u kome, kao što smo videli, dominantnu ulogu ima država.

Berliner cajtung podseća da je dominacija države u UO ZDF 2009. dovela do skandala sa izborom glavnog urednika te televizije. Rezultatom 7:7, dakle blokadom odlučivanja, nije produžen mandat tadašnjem glavnom uredniku Nikolasu Brenderu. Za blokadu su se, tvrdi taj list, postarali članovi UO pod kontrolom Hrišćansko-demokratske unije nezadovoljni Brenderovom uređivačkom politikom. Profesor Šulc će se ovoj, po mišljenju njegovih klijenata i mnogih nemačkih medija, očiglednoj dominaciji države i politike u javnom servisu, koji bi od države trebalo da bude odvojen a političku aktivnost da kontroliše, suprotstaviti i ustavnim odredbama koje kažu da „oblikovanje mišljenja mora teći odozdo nagore, a ne odozgo nadole“.

Mediji nezadovoljni položajem javnog servisa ističu da je Ustavni sud u svom referatu za današnju sednicu pitanja na koja bi trebalo da odgovori postavio veoma široko i očekuju da će se odluka sudija odnositi ne samo na ZDF nego i na sve ostale medije koji spadaju u kategoriju javno-pravnih. Iako profesor Šulc napominje da u Prvom programu nemačke televizije (ARD) dominacija države koja baš bode oči nije prisutna. „ZDF je poseban slučaj sa jakim uticajem države“, citira Berliner cajtung profesora Šulca. Ustavni sud će se baviti i društvenim grupama iz kojih potiču članovi organa javnih servisa i dosadašnjim grupisanjima u odlučivanju.

Nemačke pokrajine bi proceduru izbora članova upravljačkih organa javno-pravnih medija mogle da izmene i izmenom Državnog ugovora, kad bi o tom pitanju imale jedinstveno mišljenje, ali nemaju, ističe Berliner cajtung.

I pretplata predmet ustavnih tužbi

Od početka godine u Nemačkoj je na snazi i novi propis o pretplati na radio i televiziju, koji je, takođe, predmet ustavnih tužbi. Ta se pretplata sada plaća po stanu, nezavisno koliko ljudi u njemu živi i koliko televizijskih aparata imaju. Pretplata iznosi 17,98 evra mesečno. Pretplatu plaćaju i pravna lica, a njena visina zavisi od broja filijala odnosno poslovnih jedinica, broja zaposlenih… Škole, univerziteti, policija, vatrogasci, omladinski smeštaj i slično imaju olakšice u plaćanju te pretplate.