Foto: Ist mediaNedavno objavljene fotografije na društvenim mrežama, u kojima se jasno vidi oblak prašine koji se sa starog borskog jalovišta nošen vetrom kreće ka Novom gradskom centru i naselju Petar Kočić, ponovo su aktuelizovale pitanje u javnosti – kada će biti rešen negativni uticaj jalovine koja se vodi kao „opasan otpad“, piše Ist media.
Ekološke organizacije godinama upozoravaju da velika količina prašine, osim negativnog uticaja na kvalitet vazduha, negativno utiče i na vodu i zemljište.
Skreću pažnju da, kada vetar podigne prašinu sa površine jalovišta, ona pada na grad i okolna sela u daljini i do 20 kilometara, kiša je potom spušta na zemlju i time se kontaminiraju i zemljište i podzemne vode.
Iako su svi zakoni o rudarstvu decenijama unazad obavezivali kompanije da, kada rudarski objekat postane neaktivan prostor treba da bude rekultivisan, zbog neodgovornosti to se u ovom slučaju nije dogodilo, pa su Borani u užem i širem centru grada, kao i u okolnim selima, bili na udaru štetnih čestica.
Prema prikupljenim podacima, staro borsko jalovište, na kome je deponovan otpad tokom eksploatacije bakra iz ležišta Tilva Roš od 1933. do 1986. godine, prostire se na dva polja ukupne površine 576.000 kvadratnih metara, a dubina iznosi od 10 do 40 metara.
Iako stara jalovina ima ekonomsku vrednost, godinama se nije koristila i ne očekuje se eksploatacija u bliskoj budućnosti a problem prašine će se nastaviti tokom tog „praznog hoda“.
Iz tog razloga smo se obratili kompaniji Srbija Ziđin Koper i pitali ih da li imaju namere da, pored ozelenjavanja visokih planira, ozelene i staro borsko jalovište, koje bi prethodno, po ranijim planovima, prvo trebalo prekriti humusom.
Tada smo obavešteni da je nakon strateškog partnerstva države sa kineskom kompanijom Srbija Ziđin Koper o preuzimanju RTB-a Bor, jalovište ostalo u vlasništvu države koja je korišćenje prepustila borskom Institutu za rudarstvo i metalurgiju.
Ova institucija je od Ministarstva rudarstva dobila istražno pravo kako bi se utvrdilo koje metale sadrži jalovina i da li je uopšte isplativa eksploatacija.
“Održali smo nekoliko sastanaka sa direktorom Instituta Miletom Bugarinom i dogovorili zajednički sporazum u kome se Institut složio za ozelenjavanje visokih planira setvom trave, a ideja nam je bila i da staro jalovište prekrijemo humusom i zatravimo. S obzirom da je lokacija blizu grada, izneli smo ideju da se na tom prostoru formira „rudarski park“ sa šetalištima, drvećem i parkićima za decu”, rečeno nam je u kineskoj kompaniji.
Iako su ispitivanja iz prošlog veka pokazala da eksploatacija starog jalovišta ne bi bila ekonomski isplativa, direktor Instituta kaže da su najnovija opsežna istraživanja još uvek u toku, a uzorci su poslati na proveru renomiranim firmama iz Nemačke, Austrije i Amerike.
Posao finansiranja detaljnih geoloških istraživanja Institut sprovodi sa firmom Regen eko iz Beograda a čiji je jedan od većinskih suvlasnika firma Metalfer iz Sremske Mitrovice. Na čelu borda direktora ove firme je uticajni biznismen Branko Zečević.
Direktor Instituta kaže da, osim bakra i zlata, u jalovini ima i retkih metala u značajnim količinama.
“Zadatak Instituta je da sa svojim partnerima ispita sadržaj bakra i zlata kao korisne komponente u staroj deponiji flotacijske jalovine, i da se kategoriše prema kvalitetu i sadržaju, a potom da sa svojim partnerima izabere nove tehnologije kako bi se komercijalno iskoristili resursi i smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Cilj je da se iz jalovine izvuku bakar, zlato, i retki metali, a ostatak pretvori u neopasni otpad preko koga bi se kasnije stavio humus i prostor ozelenio. Rešenja postoje u novim tehnologijama, i sada je samo stvar ekonomske analize i izbor koja će se tehnologija primeniti”, kaže Mile Bugarin za Ist media.
Pre toga treba da se izrade elaborat o geološkim rezervama koji je u toku, zatim studija izvodljivosti, studija uticaja na životnu sredinu i glavni rudarski projekat eksploatacije i valorizacije korisnih komponenti.
Napominje da su na raspolaganju još dve godine dobijenog istražnog prostora, kada će biti doneta definitivna odluka šta sa jalovištem.
Kaže da Metalfer investira u proces istraživanja, i da su u toku ozbiljni pregovori sa izvesnom kompanijom iz Evrope koja bi procesom luženja izvukla iz jalovine sve metale koji prave zagađenje, a nakon prerade jalovina bi se svrstala u kategoriju neopsanog otpada i zbrinula na validovan ekološki način u skladu sa zakonskim propisima.
Inače prema preliminarnim proračunama, u ovoj jalovini se nalazi oko 60.000 tona bakra i oko sedam tona zlata, u šta treba dodati i retke metale kao što su neobijum, osmijum ili talijum. Tako da, ukoliko rezultati istraživanja budu pozitivni, a ministarstva dodele sve dozvole, zbrinjavanje ovog otpada trebalo bi da počne najkasnije 2027. godine, a okvirni vek eksploatacije je desetak godina.
Na ovaj način se rešavaju dva interesa odjednom. Sa jedne strane dobija se bakar i zlato, a sa druge će se 22 miliona tona tog opasnog otpada pretvoriti u neopasan, i time rešiti šest decenija stara deponija iz koje se kontinuirano, posredstvom površinskih i podzemnih voda, izlužuju metali koji zagađuju Borsku reku koja se uliva u Timok i Dunav.
Ceo proces prerade, naglašava, biće potpuno ekološki ukoliko se nađe ekonomska računica.
Da li će se to i dogoditi, pokazaće vreme.
U svakom slučaju, do tada, prašina sa jalovišta će nastaviti da bude tema na društvenim mrežama.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
