Jan Fabr: Umetnički diktator

Fabr uživa mađunarodni ugled jednog od najinovativnijih i najsvestranijih umetnika današnjice, koji svojim performansima, pozorišnim i operskim režijama, koreografijama i likovnim radovima otvara nove puteve. Beogradskoj publici njegov opus je mahom poznat budući da treći put učestvuje na Bitefu i da je svoj rad predstavio na 52. Oktobarskom salonu . Bilo da nastupa solo, kao na primer kad crta i kreira svoje likovne radove ili u timu kao što je pozorište, sve što Fabr radi se tiče njega samog i njegovih intimnih preokupacija – podeljenosti između apolonovskog i dionizijskog, pitanja smrti, tela i njegove transformacije, snova…. Zagovara princip slobode u svojim delima mada je sam, za sebe, više puta izjavio da je umetnički „diktator“. Ovu poslednju odrednicu najbolje poznaju oni koji su prošli njegov dril vežbanja fizičke kondicije i mentalne koncentracije u pozorišnoj kompaniji „Trublejn/Jan Fabr“. Pored statusa art zvezde, Fabra su neretko pratile i brojne kontroverze među kojima su najčešće bile optužbe za okrutno postupanje prema mačkama za potrebe umetnosti. Primera radi, na lokaciji gde je sniman film o Fabru viđene su mačke koje su zakovitlane visoko u vazduh, a zatim s bolno prizemljuju na tlo. Društvo za zaštitu životinja je zbog toga ga je optužilo ali je on objasnio da se su sve mačke u dobrom stanju i da je ceo napad na njega zapravo politička zavera stranke NVA. Uprkos tome, mnogi su skloni da se zlurado našale na njegov račun i kažu da se zna da je Fabr u gradu ukoliko u njemu ne primetite nijednu mačku. Ovog umetnika ipak, mnogo više od mačaka, zanimaju, bube i to, skarabeji za koje se veruje da su most između ovog i onog sveta. Mnogi Fabrovi radovi inspirisani su ovom tematikom, a njihovu građu i doslovno čine ove bube. Njih milion i šesto, ali od dragulja krase plafon Kraljevslog dvora u Briselu. Na početku karijere, kao materijal za performans koristio je novac a čuven je onaj u kojem ga je spalio i od njegovog pepela napisao reč „novac“. Godine 1977. preimenovao je ulicu u kojoj živi u ulicu Jana Fabra i postavio komemorativnu tablu na svoju kuću „Ovde živi i radi Jan Fabr“. Pravio je crteže od vlastite krvi tokom nastupa „Moje telo, moja krv moj krajolik“ a u njegovim instalacijama često figurira i on sam u zlatu, kako sedi na džinovskoj kornjači ili kao u jednom od svojih najčuvenijih radova dok meri oblake. Jan Fabr je rođen 14. decembra u Antverpenu u Belgiji i dana danas mu je tu baza.