Janko Jovanović: Zemunska truba

Laureati Prve trube i trubači uglavnom dolaze iz južne i zapadne Srbije gde postoji tradicija narodnog trubaštva, iz varošica i gradova poput Vladičinog Hana (Boban Marković) ili Užica (Dejan Petrović).

Ovogodišnji pobednik Guče Janko Jovanović, doduše, ima trubački orkestar koji je stacioniran u Požegi, ali je valjda jedini osvajač Prve trube koji živi u Zemunu. Trubu je zavoleo, kako kaže, jer ga je otac Predrag, poznati ugostitelj i vlasnik zemunske kafane „Užice“, vodio u užičko selo Karan, odakle su Jovanovići, gde se Janko „zarazio“ trubačkim virusom.

Posle je završio muzičku školu „Kosta Manojlović“ u klasi profesora Vedrana Nenadovića i čvrsto rešio da postane trubač. Od kada je pre pet godina prvi put nastupio na trubačkom festivalu u Guči, Janko je na svakom Dragačevskom saboru osvajao po neku nagradu.

Tri puta je proglašavan za Treću trubu Dragačeva, a lane njegov orkestar dobio je memorijalnu nagradu „Od zlata jabuka – profesor Miodrag Vasiljević“, koju za najizvornije muziciranje već sedam godina dodeljuje dnevni list Danas.

Janko je svaki put na nastupima imao i svoje navijače iz zemunskog komšiluka koji su potezali u Guču ne bi li ga podržali. Vođe navijača bili su majka Rosa i otac Predrag. I isplatilo se.

– Ti si novi Dejan Petrović! – rekao mu je u nedelju jedan od gostiju Sabora u Guči, kada ga je sreo na ulici ispred stadiona gde se održalo finale.

Jankov orkestar je ove godine osvojio još tri nagrade: za najbolje odsviranu pesmu, za najbolje odsvirano kolo i za najboljeg tenoristu, a pokazalo se da žiri kojim je predsedavao kompozitor Zoran Hristić nije pogrešio, jer su tradicionalno sujetni učesnici finala na Dragačevskom saboru bili saglasni da je Jovanović zasluženo „zlatan“.

Rođen je 2. septembra 1991. godine u Beogradu. Ima dve sestre i još ne planira da se ženi.

– Trenutno sam zaljubljen u trubu! – kaže u šali.