Janković: Brine podatak da je više dece obolele od kovida

Dva su objašnjenja za to, jedan je da virus mutira, a drugo da što je više zaraženih, virus nađe put do onih koji ne mogu da se izbore, iako ih je u toj populaciji dece malo, objasnio je Janković.

Imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković objašnjava za RTS da „konstatacija da situacija više nije vanredna, ali je nepovoljna“ pomaže pre svega epidemiolozima.

„Do skoro smo govorili da je situacija katastrofalna. Reč nepovoljna nam govori, da ona nije katastrofalna, ali da ne možemo da se potpuno opustimo“, naveo je Janković.

Prema njegovim rečima, dok god imamo virus moramo da smanjujemo da se ljudi zaraze, jer što je više slučajeva biće i više teških kliničkih slika.

Napomenuo je da i mlada i zdrava osoba može da ima Ahilovu petu.

Dodao je da brazilski soj koronavirusa nije detektovan u Srbiji do ovog trenutka, ali naglašava da moramo biti na oprezu.

„Preventivne mere protiv svih sojeva virusa su iste. Naravno sojevi koji se brže šire mogu da nam otežaju borbu“, kaže Janković.

Imunolog je rekao da je u planu da se imunizuju sva zanimanja koja su u dodiru sa velikim brojem ljudi.

„Koliko sam zadovoljan da naša zemlja tako brzo uspeva da imunizuje veliki deo stanovništva, moram da kažem i reč opreza. Daleko smo od toga da ovaj procenat imunizovanih može da bude kolektivni bedem imuniteta i da možemo da se opustimo“, istakao je Janković.

Upozorava da ako prerano počnemo da popuštamo mere i da se osećamo sigurnim, to može da nam se osveti, jer ima još uvek osetljivih, koje nisu preležali bolest, da ne govorimo da ni tu imunitet nije trajan, niti su vakcinisane.

„Mi znamo koji je broj vakcinisanih sa dve doze, a znamo i koliko je bilo obolelih, ali te grupo se poklapaju, jer ljudi koji su preležali virus staju prvi u red za vakcine. To nije slučajno. Onaj ko je imao i blaži oblik pita samo gde i kada mogu da se vakcinišem“, istakao je Janković.