Građani Srbije, a i ja kao Zaštitnik građana, uočili smo činjenicu da se u izveštaju Evropske komisije ne pominje slučaj Savamala, iako je on najbolji primer za sve iznete prepreke u ostvarivanju prava građana, izjavio je FoNetu Saša Janković.
Nepominjanje tog slučaja, možda, olakšava dijalog na vrhu vlasti, ali sasvim sigurno budi zebnju kod građana u prave razloge za evropske integracije, ukazao je Janković.
Evropskim integracijama ne težimo da bismo zakačili bedž Evropske unije (EU) na pocepano odelo, objasnio je Janković, već zato što sa vladavinom prava, zakonitošću u radu državnih organa, poštovanjem ljudskih prava i pravne sigurnosti građana, ne sme da bude kompromisa.
Takav kompromis nije nešto što EU simbolizuje, niti bi smela da simbolizuje, poručio je Janković.
Istovremeno, to ni najmanje ne smanjuje našu odgovornost za ono što se dešava u zemlji, odgovornost organa, organizacija i građana Srbije, napomenuo je Janković, jer mi gradimo svoju zemlju.
„Drugi mogu da nam pomažu, ali odgovornost je naša“, istakao je Janković.
Prema njegovoj oceni, glavni nalazi iz izveštaja Evropske komisije podudaraju se sa nalazima koje on, kao Zaštitnik građana, navodi svake godine u izveštajima Narodnoj Skupštini.
Evropska komisija je s pravom uočila određene napretke, ali je, istovremeno, identifikovala probleme u vladavini prava, nezavisnosti i efikasnosti sudstva, borbi protiv korupcije, odnosno nedovoljnoj snažnoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slaboj civilnoj, demokratskoj kontroli službi bezbednosti i neshvatanju uloge i mesta nezavisnih kontrolnih organa, naglasio je Janković.
Naravno, Evropska komisija bira kojim će pojedinačnim slučajevima ilustrovati pojave o kojima se piše u izveštaju, konstatovao je Janković, koji smatra da je slučaj Savamala najbolja ilustracija problema u vladavini prava, zakonitom radu organa javne vlasti i pravnoj sigurnosti građana Srbije.
To je sve ono što je izveštaj Evropske komisije, inače, identifikovao, rekao je Janković i napomenuo da to što se slučaj Savamala ne pominje u izveštaju Evropske komisije neće biti ohrabrenje za slične postupke.
Uprkos tome što u izveštaju izričito nije pomenuta Savamala, rekao je Janković, vlast jasno shvata koliko je to negativno prihvaćeno i ocenjeno.
Prema Jankoviću, veoma je bitno da građani Srbije imaju poverenja u proces u koji se Srbija upustila sa EU i da taj put dovede srpsko društvo do evropskih vrednosti, a ne samo do formalnog učlanjenja u EU.
Izuzetno je važno da EU simbolizuje te vrednosti, a ne administrativne, birokratske ili bilo kakve druge dogovore, poručio je Janković.
Upitan o izveštajima koje, kao Zaštitnik građana, dostavlja Skupštini Srbije, Janković je odgovorio da su to javni dokumenti i da se o njim razgovara u javnosti, mada Skupština još nije razmatrala ni izveštaj za 2014. godinu.
To nije šteta za Zaštitnika građana, to je propuštena prilika da se nalazi tih izveštaja uzmu u obzir i da se po njima postupi, pre nego što iz Brisela praktično dobijemo iste te nalaze, objasnio je Janković.
On smatra da bi se na taj način i Briselu poslala poruka da Srbija funkcioniše na regulisan i uređen način.
Možemo sami, koristeći svoje nezavisne organe, da uočimo propuste i da ih ispravimo, precizirao je Janković.
Upitan o delu izveštaja Evropske komisije o medijima, u Srbiji, Janković je rekao da je u tom dokumentu EU na diplomatski način napisala ono što se u Srbiji odavno zna i što novinari osećaju na svojoj koži.
Srbija se suočava sa nedostatkom prostora za slobodan rad medija, zbog političkih i ekonomskih pritisaka, kao i netransparentnosti, pa i pitanja fizičke bezbednosti novinara, ukazao je Janković.
To sve dovodi do toga da mediji u Srbiji ne ostvaruju svoju suštinsku ulogu koju imaju po Ustavu, a to je da blagovremeno i objektivno informišu građane, kako bi oni sami gradili svoje mišljenje o društvenoj stvarnosti, umesto da im stavove crta neko kroz konferencije i tabloidna izdanja, predočio je Janković.
Osvrćući se na zamerke Brisela da Srbija nije u potpunosti sprovela medijske zakone, Janković je rekao da se u Srbiji, kada postoji problem u primeni zakona, ne utvrđuje ko je za to odgovoran, nego se prave radne grupe i pišu strategije, analize i akcioni planovi.
Menjamo zakone, maltene, svakodnevno i to šteti pravnoj sigurnosti, jer više ni oni koji bi trebalo da ih primenjuju ne znaju šta piše u njima, a kamoli oni na koje se zakoni odnose, konstatovao je Janković i zaključio da sve ostaje slovo na papiru, dok realnost mnogo kaska za onim što zakoni propisuju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
