Janković: Stariji se teško odlučuju da prijave diskriminaciju

Inače, prema izveštaju koji je Poverenica podnela za 2018. godinu stoji da je 8,3 odsto pritužbi podneto zbog diskriminacije starijih od 65 godina.

Ona navodi sa se starosno doba često pojavljuje u kombinaciji sa još nekim osnovom diskriminacije, kao što su invaliditet, zdravstveno stanje i slično, pa su brojevi samo jedan od indikatora rasprostranjenosti diskriminacije. Slično, kako kaže pokazuju i podaci iz drugih izvora – da nema značajnijih promena u diskriminaciji starijih.

„Značajan izvor podataka su istraživanja i studije o položaju starijih. Primera radi, dva istraživanja – o položaju starijih na selu i u gradovima, pokazala su da su najveći problemi starih nedovoljna dostupnost usluga, pre svega zdravstvene i socijalne zaštite, kao i drugih javnih usluga, uključujući i transport, veliki broj fizičkih i ekonomskih barijera, kao i uvrežene predrasude i stereotipi“, navodi ona.

Janković navodi da kada im se i obrate, uglavnom je to zbog nepristupačnosti javnih objekata i površina i nedovoljne dostupnosti usluga. Najviše su pogođene starije osobe sa invaliditetom i one lošijeg zdravstvenog i imovinskog stanja.

Na pitanje da li stariji ljudi znaju da prepoznaju situacije u kojima ih diskriminišu, Janković kaže da „stariji možda ne znaju pravnu definiciju diskriminacije, ali vrlo dobro prepoznaju i osećaju nepravdu koja im se čini“.

„To je naročito vidljivo kada je u pitanju diskriminacija ili nasilje koje doživljavaju u porodici. Mnogi nisi svesni da to što, recimo daju veliki deo ili celu penziju deci i unucima, nije u redu, da to što moraju da ustupaju stanove potomstvu takođe nije u redu. Većina to smatra normalnim i ne doživljava to kao problem, već kao svoju obavezu, pa čak i kao uobičajenu stvar“, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, starije osobe nekada i kada znaju da su diskriminisani, često su nemoćni da to promene, jer njihove molbe nema ko da usliši, odnosno ne postoje dovoljno razvijene usluge podrške starijima.

„Veliki broj starijih se oslanja na pomoć porodice i komšija, sto je dobro ali je i nesigurno. Dešava se da pojedinci oklevaju da se požale, čak i u slučajevima kada trpe blaže ili drastičnije vidove zlostavljanja, samo da ne bi bili sami i napušteni. Zbog toga je vrlo važna i odgovorna uloga socijalnih službi, kao i organizacija koje se bave zaštitom prava starijih i koje treba da reaguju“, naglasila je Poverenica.

U medijima otvarati priče da su stariji ravnopravni deo zajednice

Smatra da savremeno doba i dalje doživljava starost kroz paradigmu nekorisnosti, neproduktivnosti, tereta za društvo, kao i da se podaci o demografskom starenju u Evropi i kod nas, u medijima neretko plasiraju, kako kaže ne samo kroz sumorna predviđanja, već i kroz apokaliptične prikaze.

„Naslovima poput „Za 20 godina više neće imati ko da radi jer će celo društvo biti staro“ ili „Odumiremo sve brže, za pola veka nas neće biti“ kod starijih se stvara osećaj krivice, a sve zajedno u društvu se proizvodi zaključak da su stariji brojna, skupa i nepotrebna populacija koja je samo teret. To moramo da menjamo odmah i zato je važno u javnosti i u medijima otvarati priče o pozitivnim primerima, o humanim pričama, koje neće izazivati sažaljenje i samilost, već pokazati da su stariji punopravni i ravnopravni deo zajednice i da njihovo iskustvo, mudrost, znanja, mnogu da budu od koristi i pomoći svima“, navela je Janković

Neophodne mere

Iako smatra da nije jednostavno sagledati kompleksan položaj ove društvene grupe koja nije homogena, Poverenica navodi moguće mere za poboljšanje kvaliteta života starijih. „Treba povećati dostupnost usluga zdravstvene i socijalne zaštite za starije kroz jačanje postojećih servisa, kao što su kućno lečenje i nega, patronažne službe, savetovanje putem telefona, ali i razvijanje inovativnih, mobilnih usluga za specifične potrebe starijih. Prednosti savremene tehnologije mogu da budu iskorišćene za pojednostavljenje administrativnih procedura i bolje informisanje starijih o uslugama koje su im na raspolaganju. Neophodno je i efikasnije povezivanje novčanih davanja sa uslugama, kao i poboljšanje usluga prevoza što će omogućiti bolji pristup uslugama i sprečavanje socijalne isključenosti“, navodi Janković.

U školama o međugeneracijskoj solidarnosti

Poverenica je najavila pokretanje inicijative da prvi časovi u školama budu posvećeni međugeneracijskoj solidarnosti kao i mogućnost održavanja obaveznih volonterskih časova u srednjim školama. „Jedan od najvećih problema kod starih je usamljenost. Mnogima to teško pada. Pokazalo se da je volontiranje jedan od dobrih načina da se starija osoba oseti korisnom. Svaki treći volonter je starija osoba. Volontiranje je dobar način da se uspostavi i međugeneracijska saradnja. Zato ćemo predložiti da svi srednjoškolci imaju časove volontiranja u školi ili na završnom ispitu. Prošle godine smo predložili da svaki prvi čas 16. novembra na Međunarodni dan tolerancije bude posvećen ravnopravnosti a ove godine naša inicijativa će biti da to bude međugeneracijska solidarnost. Moramo naučiti jedni druge da slušamo i jedni od drugih da učimo“, navodi Janković.