Janukoviču prete Hagom

Centralna izborna komisija objavila je kalendar izbora po kome kandidati do 4. aprila mogu da se registruju. I dalje se ne zna gde je Janukovič, mada mediji navode da se nalazi u ruskoj pomorskoj bazi u Sevastopolju na Krimu. Izdat je nalog za njegovo hapšenje, pošto je optužen za „masovno ubistvo civila“ tokom višemesečnih protesta u Kijevu, u kojima su poginule najmanje 82 osobe. Jedan od opozicionih lidera ukrajinskih protesta Arsenij Jacenjuk izjavio je da bi Janukoviču moglo da se sudi u Međunarodnom krivičnom sudu.

Odluka ukrajinskog parlamenta da odloži formiranje nove vlade sa utorka na četvrtak, odraz je političkih tenzija i ekonomskih izazova sa kojima se suočava ova zemlja posle svrgavanja sa vlasti predsednika Viktora Janukoviča, navodi Ej-Bi-Si. I dok Evropska unija i Sjedinjene Države obećavaju pomoć Ukrajini i podržavaju promene u toj zemlji, Moskva poručuje da se neće mešati u unutrašnja pitanja svog suseda i preti obustavljanjem svoje finansijske pomoći. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da pre davanja kredita Moskva mora da vidi sastav i program buduće vlade. Rusija je već osporila legitimitet „diktatorskih metoda“ novih ukrajinskih vlasti koje su se okrenule Zapadu za hitnu finansijsku pomoć, procenjenu na 35 milijardi dolara za naredne dve godine.

S druge strane, Vašington je spreman da pruži finansijsku podršku Ukrajini, kao dodatak pomoći Međunarodnog monetarnog fonda. Kako javlja Glas Amerike, američki zvaničnici prethodno su poručili da bi Ukrajina trebalo da ostane jedinstvena. „Želimo da vidimo kraj nasilja. Želimo ustavne promene, demokratske izbore i priliku za ujedinjenje Ukrajine u vladi nacionalnog jedinstva“, naglasila je savetnica predsednika Obame Suzan Rajs, dodajući da Vašington ne zna gde se krije Janukovič.

Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton, koja je u ponedeljak boravila u Kijevu, pozvala je nove ukrajinske vlasti da izrade program reformi kako bi zemlje Zapada mogle da razmotre finansijsku pomoć. Ona je, posle razgovora sa privremenim ukrajinskim vlastima, rekla da zapadne finansijske organizacije razrađuju načine kako da pomognu ukrajinskoj privredi. Eštonova je ocenila da je za Ukrajinu potrebna kombinacija kratkoročne pomoći i dugoročnog ulaganja. Diplomatska aktivnost u Ukrajini nastavljena je juče dolaskom drugog čoveka američke diplomatije Vilijama Bernsa. Takođe, britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg i njegov američki kolega Džon Keri trebalo je juče u Vašingtonu da razgovaraju o pomoći Ukrajini.

Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski ne veruje da je u Ukrajini moguć scenario kao u Gruziji pošto svi Ukrajinci žele celu svoju zemlju – od Harkova do Lavova. „Ne mislim da bi Rusija danas na Ukrajinu mogla da primeni scenario koji je izvela u Gruziji. Ukrajinci žele da imaju svoju celu državu. Ukrajina od Harkova do Lavova je danas jedna država. Niko ne dopušta mogućnost otcepljenja“, kazao je Komorovski za poljski radio RMF FM. Komorovski je priznao da postoje „ustavne i formalne nejasnoće“ kada je reč o legitimitetu novih vlasti u Ukrajini.

Timošenko na lečenju u Nemačkoj

Bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko, koja je puštena iz zatvora nakon što ju je prethodna vlast na čelu sa Viktorom Janukovičem osudila na sedmogodišnju kaznu zbog navodne zloupotrebe službenog položaja, prihvatila je ponudu nemačke kancelarke Angele Merkel da dalje lečenje nastavi u Nemačkoj. Ona će na lečenje otići nakon kongresa Evropske narodne partije koji počinje 6. marta u Dablinu, navodi se u saopštenju postavljenom na njenom zvaničnom sajtu. Timošenkova je već najavila da će se kandidovati za predsednicu Ukrajine.