Foto: EPA-EFE/MICHAEL KLIMENTYEV Zapadni Balkan će imati velike koristi od kolapsa Ruske Federacije, ukazuje Januš Bugajski, viši saradnik Džejmstaun fondacije iz Vašingtona u svojoj najnovijoj kolumni za Istraga.ba, jer će se, ukazuje, poboljšati bezbednost i stabilnost nekoliko obližnjih regiona, uključujući i Zapadni Balkan.
Kako se Moskva bude suočila sa krizom unutar svoje države, tako se i njen njen kapacitet za spoljnu agresiju smanjiti.
„Bez ruske podrške sposobnost Srbije da destabilizuje region biće smanjena kao i opasnost od oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori. Projekat EU moći će ponovo da dobije zamah i NATO više neće imati unutrašnje krilo koje mora da štiti od ambicija Moskve“, naglašava Bugajski.
Upozorava da Vašington i Brisel takođe moraju da se čuvaju „paljenja fitilja“ za buduće sukobe „kroz bilo kakve kompromise sa beogradskim mini-imperijalizmom“.
Stvaranje srpskog entiteta na Kosovu, kako predviđaju pregovarači SAD i EU, ohrabriće separatističku vladu u Banjaluci i takođe može dovesti do poziva na podelu Crne Gore.
Dalje, uz oslabljenu Moskvu, istočni bok NATO-a od Arktika do Crnog mora će postati sigurniji i poboljšati ekonomski razvoj i regionalnu saradnju.
Ukrajina i Moldavija će moći da povrate svoje okupirane teritorije i podnesu peticiju za integraciju u EU i NATO bez straha od reakcije Rusije.
Belorusija može da obezbedi svoju nezavisnost, izgradi demokratiju i razvije produktivne odnose sa svojim susedima, navodi Bugajski.
Takođe, sa oslabljenom Rusijom na Južnom Kavkazu, Gruzija će moći da pregovara o povratku Abhazije i Južne Osetije kao autonomnih republika u okviru gruzijske federacije.
Jermenija i Azerbejdžan će konačno moći da potpišu mirovni sporazum bez mešanja Moskve. Ovo će takođe potkopati negativne iranske uticaje u regionu i pomoći Turskoj da razvije odnose sa državama koje govore turski jezik u Centralnoj Aziji i turskim narodima zarobljenim u Ruskoj Federaciji.
Gruzija i Azerbejdžan će moći da uspostave odnose sa novim nezavisnim republikama Severnog Kavkaza i pomognu im da postanu novi partneri zapadnim institucijama.
Centralnoazijske države će se osećati sve oslobođenije od Rusije i mogu se okrenuti Zapadu za dublje energetske, ekonomske i bezbednosne veze.
Kina će, ukazuje, biti u slabijoj poziciji da proširi svoj uticaj saradnjom sa posrnulom Rusijom, ali će takođe pokušati da izvuče korist od ruskog raskida – cilj Peking biće da proširi svoj uticaj među novim državnim entitetima u Sibiru i na Dalekom istoku, omogućavajući direktnu eksploataciju lokalnih resursa bez uplitanja Moskve i omogućavajući lakši pristup Arktiku i severnim trgovinskim putevima.
Ruski raskid obezbediće Americi potencijalne nove saveznike u regionu Pacifika, ali će takođe stvoriti nove tačke konfrontacije sa kineskim ambicijama.
Zapadni kreatori politike upozoravaju da pomažemo Putinu govoreći o kolapsu Rusije, jer to navodno omogućava Kremlju da mobiliše javnost u podršku režimu.
Zapravo, tvrdi Bugajski, Moskvi pomažu ćutanje, poricanja i nedostatak politike orijentisane na budućnost.
Kremlj tvrdi da Zapad želi da uništi Rusiju dok demanti Vašingtona i Brisela jednostavno podstiču zavere Kremlja, slično njegovom narativu o navodnoj pretnji NATO-a.
„Zvaničnici su više od dve decenije pokušavali da ubede ruske zvaničnike da NATO ne predstavlja pretnju Rusiji i nisu uspeli da shvate da Kremlj izmišlja zapadne pretnje bez obzira na aktuelnu politiku“.
Mnogo efikasniji pristup bio bi, naglašava Bugajski, da se jasno precizira šta Zapad podržava u Rusiji.
Otvorena podrška pluralizmu, demokratiji, federalizmu, građanskim pravima i autonomiji republika i regiona može pomoći da se građani Rusije ohrabre pokazujući da nisu globalno izolovani.
Većina zapadnih lidera i dalje veruje da mogu da se vrate na status kvo posle Hladnog rata i da ne vide prednosti raspada Rusije. Umesto da planiraju nepredviđene slučajeve za kapitalizaciju ruske deimperijalizacije, većina zapadnih zvaničnika je zaglavljena u prošloj eri.
Čak i nakon užasa ruskog napada na Ukrajinu, previše zapadnih zvaničnika i dalje ima želju da se uspostave korisni odnosi sa post-putin Rusijom ili da ruski liberali mogu demokratizovati imperiju.
Zapadni zvaničnici su napravili ozbiljnu grešku kada su pretpostavili da je kolaps sovjetskog komunizma obezbedio kraj ruskog imperijalizma. Sada moraju da izbegnu drugu stratešku grešku pretpostavljajući da je sadašnja imperija trajna, zaključuje Bugajski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
